понедељак, 09. мај 2016.

ustanička


jedan, dva, jedan, dva
hodaj ovom ulicom
hodaj
neko je nekoga okrznuo pogledom
ovo malo asfalta kojim hodamo
pod limenim pokrovom
gledaj
koprivnjača zahvatila telo
crveni osip
na rukama koje se rukuju s tobom
misli
u glavi je rovac hrani se lepim uspomenama
jedan, dva jedan, dva
zamisli da letiš
da nikada ne dosegneš ivice nastanjivosti
u krug da te sabiju
u svadbeno kolo
u obruč volujskog točka
u zmijski čvor
diši
jeda, dva, jedan, dva
inhaliraj daljinu
budi sam
budi sam
oseti dim pod nebom letina gori
zaželi mu dobro jutro
strancu pod kabanicom
kišno jutro
sve su se boje razmazale
kap po kap
čudno je sve to
ležiš na travi u nedoba
iznad tebe zidni časovnik
skazaljke nalik srpu seku snopove
jedan, dva, jedan, dva
šta je ostalo od ovog naraštaja
malo peska što se presipa u igračke-bagere
purpurnim koncem zašivena usta
jezik-mamac za krivolov udvaranja
biciklista u oku koji pedali frtalj neba
bučni su to virovi
poput laveža besnog psa
zagrizi mu njušku
oseti radost trenutka
zavoli
prvu devojku koja ispliva iz mulja
zagrli je poput sna
svi smo mi nekad obedovali u staničnoj žurbi
gazili po baštenskom cveću
šutirali loptu o zid
izmišljali razloge za prevaru
sakrivali iza autoriteta
hulili na boga
igrali žmurke
flertovali u uglu bolničke čekaonice
opasavali se ćutanjem pred pandurom
i onda kada nismo to zaslužili
prihvatali svaki šamar kao bačenu kost
i onda kada smo mi tukli
mi smo bar imali empatiju prema žrtvi
pa smo tukli jače
kao nekad kada su nas pojurili
zaljubljeni parovi kvrgavim motkama
i zasluženo iscipelarili u parku
mislim da smo tad i sazreli
skutreni u lišću
mislim da smo tad i postali ljudi
pod limenim pokrovom
ono malo asfalta kojim hodamo
jedan, dva, jedan dva
hodaj ovom ulicom
hodaj


1 коментар:

  1. Jak beleg: "šta je ostalo od ovog naraštaja
    ...
    purpurnim koncem zašivena usta
    ...
    biciklista u oku koji pedali frtalj neba"
    Živeo mi!!

    ОдговориИзбриши