недеља, 19. новембар 2017.

o poeziji


ono tamo je jezik koji zavodi
slatkim palacanjem smisla
pretače u šuplju burad kišnice reči i kaplje
niz raspukle crepulje doma
eno uteče miš pod probušen jorgan pesme

ovo ovde je soba
svakidašnja čežnja i dijalog
sa prekim licima na poljuspanim ogledalima

ovo ovde je gudački instrument 
đavolja violina podzvučna krpara
telo koje rano izjutra zatežem glasovima
iskašljavajući bele vrane stihova

u pogledu sevne nemiran, sivomaslinast duh
eno videh ga na ulici među sebi sličnima
kroz koji vetar u kasno povečerje naših šetnji
sljubljenih podlaktica pisaljkom niz rebro

neutešno gudi moje pesme


петак, 17. новембар 2017.

anegdote o moralu



ab ovo

iz jajeta
nastadosmo

iz utrobe kokoši jedne gnjile
prokljuvili nikad nismo

ko smo
i šta smo


hijerarhija

pilićari kljucaju
trule semenke

semenkari
džaraju po izmetu
ptičjem

a ti braco
prste ližeš li ližeš

samo belo meso
kidaš

jezikom poganim


brka

brka je znao
jednu tajnu

bio je činovnik-ćata
ženskaroš na poslu

voleo da cugne

kad ga je pokosio
infarkt
u ranim pedesetim

obrijali su ga
načelnikovom britvom


analogije

bankar čije su uši
srasle sa maskom
                     mobilnog

i ciganin smećar
koji prebira po kesama

gledajući izdaleka
                 bokcamu

potonjem su ruke     
čistije


zavist

morane
grozne babe

zađu pred kuću
da se druže

kad krenu selom
nigde duše žive


lukava izložba

svi ramovi prazni
zvanica nema

sa plafona visi
slikar

u lisičjem krznu


o oholosti

sve mi uzmite
košulje
čarape
zakrpe
gaće

samo mi knjige
ostavite

zima je


субота, 04. новембар 2017.

lopovi će proslaviti poštenje


upitan o slavi besmrtnih
u dvorani ukrašenoj bogolikim statuama

dok je princ kidao najukusnije komade mesa
i zalivao večeru najboljim vinom
pesma trubadura skončala je sladunjavom kadencom

pijana dvorska luda na zaprepast evnuha i svite
obnažuje genitalije i prči u vis spolovilo

mudrac posramljeno
zausti

svet je panađur
smešnih ogledala i šarlatana

u kome jednonoga balerina
proslavlja graciju

u kome pogrebnik šije kostim
junaku

i nigde se toliko ne slade porazu
pravednika

i nigde se toliko daleko ne čuje
plač komedijaša

lopovi će proslaviti poštenje