среда, 24. децембар 2014.

mušmule su slatke tek kad su trule















štipkava oporost cijanovodoničnih isparenja u vazduhu
grad kao eksperimentalna gasna komora
zavoda za javno zdravlje
hipotenuza pijanca dok nazdravlja život
u jednakostraničnoj geometriji pijačne birtije
pas laje jer ne ume da mrzi
jojo-efekat u glavi malograđanina
svi smo mi građa/humus za etno-stereotipe
gradonačelnik od danas priča u jambima
pesnici pišu sonete i mljackaju rime
samo pop nikad ne kasni na sahrane
sprema se seča struje kmetovima –

komšija podigao kredit da pobije govna
brije đon od obraza mačetom
za ove iz skupštine samo je debela berta
dobacuje svojoj mušičavoj ženi u kuhinji
deca mu idu u specijalnu školu
jeftinije je
kad porastu upisaće neki menadžment kurac                  
ili zaštitu na radu
rajkova deca već zarađuju leba
mlađi mu švercuje travu a stariji diluje na veliko
ljubi ih teta žana

kad poraste i miša će preko granice

mušmule su najslađe kad su trule
zamotane u stare novine na tavanu

petrove literarne večnosti u klozetu

petar jakovljević je naš podstanar

(čita, sere i na zlo ne misli)




четвртак, 18. децембар 2014.

trči, lola, trči























njen pravi sado-pseudonim je evropa, a njegov mazo-avatar balkan

trči, lola, trči,
po snegu i po kiši,
trči zanesena, trči opijena
pesmom i vinom i snom,
trči mlada i puna života,

trči, lola, trči,
u susret deci, potomstvu, domu,
ukroćena, pripitomljena, ukalupljena,

trči, lola, trči,
u suret poslu, šefovskom namigivanju,                        
preljubničkoj postelji u iznajmljenom
hotelskom apartmanu,

trči, lola, trči,
trči na svekrvinu sahranu, muževljevu
selidbu, zaovinom detetu prvi rođendan,
izglasavanje novog budžeta 
jetrvinu drugu brakorazvodnu parnicu,                               
trči, lola, trči –

a onda, negde na pola puta,
između igraonice i groblja,
sudnice i jeftinog motela,                                                   

beži, lola, beži,

beži od svega, od života, od stida,                                       

beži, lola, trči

i ne osvrći se za sobom ni u snu!



reakcije na beogradski samit










уторак, 09. децембар 2014.

pomračenja















u susret suncu

neprozirna okna. upristojena beživotna trupla.
košmarni kovitlac. pokidani zupčanici lagera.
pijavice pune krvi. sisaju nepomične usne.
fabrička postrojenja. spinovanje starog kompasa.
igla što pokazuje sever. u pravcu juga.
magnetna polja. um beskonačno zarotiran.
prošlost. sadašnjost. aseksualni polovi smrti.
sećanja na budućnost. kad zaškripe točkovi.
buđenjem iz košmara. tupom rezonancom disanja.      

srebrnim kricima gulaga


pomračenja

korumpiranost svetla. oticanje boja. akvarel.
đavo je mračni impresionista. oborenih farova.
bakljožderi. lučokradice. kanibali svitanja. 
prosvetitelji tamne strane. mesečari na suncu.
elita mraka. rudarsko okno. podrumska grotla.
svet će konzumirati veliki tvrdokrilni insekt.
dok parkiraš kadilak u tami. spodobe podilaze.
ližu pomračenja. pljuvačkom gase sijalice. ližu.
oni dolaze. pomračenjem. farovi ih sablažnjuju.

ožiljcima svetla





субота, 06. децембар 2014.

ne sumnjam, gledam














kad bi filozofi zaista tumačili svet
u svoj svojoj oskudici opšteg
kada bi razumeli grč pojmova
stomačna nadimanja istine

videli prostor i vreme kao tela
okružena bodljikavom žicom
svoje teorije samo kao kukice
žičanih peteljki zarobljenog uma

kada bi čovek zaista spoznao sebe
rasporio sopstvenu utrobu saznanja
rasplamsao ugasla ognjišta sinapsi
pocepao kožurinu vlastitog bitka

oslušnuo pravi život u komešanju                           
bez kilavih utopija i izveštačenih babica
razgrnuo busen zemlje po kojoj sam hoda
i zasadio seme svog iskrenog sunovrata

možda bi i svet razumeo poraz filozofa
u svoj svojoj oskudici hleba nasušnog 
možda bi se čovek zaista spasao ako bi
bar jedna klica dobrote ostala u zemlji

ako bi iz nje iznikla bar jedna gljiva

sa slatkim ukusom sumnje

sa otrovnim ukusom nade










понедељак, 01. децембар 2014.

art noir














sladunjava igra dželata i žrtve

sjaj i beda velegradskih otaca
ganutljivi nokturno lišen romanse
ventilacione cevi isisavaju truležni zadah  
izrešetana voštana luča uličnih svetiljki
dim se puši iznad toplih šahtova noći

senka plaćenog ubice u mračnom haustoru

spljeskane nozdrve obezubljenog boksera
privatni detektiv dok pripaljuje poslednju cigaru       
u sačekuši iza skladišta kineskog ribljeg restorana

mačija gipkost golišave prostitutke na balkonu
dok melanholično ispija svoj pohotljivi koktel
i osluškuje u gradskoj magli otkucaje smrti

skiče sirene policijskih patrola u poteri
opojna zapara benzina koji curi na asfalt
neko je bezglasno jauknuo u suterenu i pao

senka plaćenog ubice nestaje u molskoj daljini

negde u memli iznajmljenog apartmana
stari zelenaš pečatira poslednji konto
još jedan iks preko imena dužnika

(i obavezno - bonus za ubicu)





недеља, 23. новембар 2014.

balkanska knjiga srećnih
















noćas su me pohodile vesti

u gluvo doba probuđen samilošću
prema vlastodršcima

ja sidarta gautama
u kafanskom žargonu – buda(la)

propovedam
srednji put satiričnog humora

telo je iluzija
gojite se i skupljajte masnoću

nekretanje je zdravo
ne pokazujte se po štrajkovima
                                                                                  
duša je iluzija
na zamajavajte se grižom savesti

karma je zakon
parlamentarne većine univerzuma

reinkarnacija
iz stranke u stranku deo je duke
(poslaničke patnje)

vlast je nirvana
vrhovno blaženstvo poslušnosti

ko najviše pokrade
po balkanskom zakonu kleptokratije:

(kandidatu se iznose stari predmeti
iz prošlih mandata na prepoznavanje)

novi je davai nama *

* izvor: balkanska knjiga srećnih -
    (vesela iskustva iz bardo ravni)



среда, 19. новембар 2014.

aurora borealis
















na jednom
istočnoevropskom buvljaku
raspeće vredi koliko i lula duvana

u jednom pirotehničkom aktu veselja
oguljena je kora predvečernjeg neba

sirovi zalogaji svetla pod kolutovima dima
jurodivima od slasti pucaju očni kapilari                     
mrak je sad u duši zakrvi noktima besana jutra
na gumnima gomile spaljenog lišća
u glavama promaja zri plodom zaborava                    
pod drvetom iza ćoška njiše se gumena ljuljaška
spavaš li obaljena seni pijančevog stasa?
ljubiš li svoje krvave podlaktice?
zazubljena kurvarstvom svojim bezdomnim

odojče u sirotinjskoj kolevci njiše te
boginjo gladi u kadi naljuspanoj uspavankom

nespretni div odlazi na počinak iza brda
u obličju sunca na crtežu autističnog dečaka

svet skiciran opskurnim potezima hipnotiste: 

jagnje toplo ušuškano u vučju kožurinu
žaba krastava pod zmijskom košuljicom
limeni vetrokaz petla na krovu udžerice
tetovirane šare tigra na šamanovom vratu
svinja u sefu računovođe zadriglog globaliste
gušter u mišjem kolu pred usoljenom ribom
na tepihu crvenom ko sjajno majmunsko dupe
topotom je protutnjalo krdo posilnih bizona

na jednom
istočnoevropskom buvljaku
raspeće vredi koliko i lula duvana

polarna svetlost na severnom nebu pred svitanje
u pogledu umornog putnika




петак, 14. новембар 2014.

pogrešno skretanje






















            tu, među oblacima od sirovog
            kartona i gipsa,
            među izbušenim dirižablima,
            iz kojih su u nepovrat izduvani
            svi helijumski krici i snovi
            vazdušastih gondolijera,
            među plinskim utvarama noći i                                 
            toplim izdisajima jutra,                         
            kroz bledo ozračje zidova
            zamračenih soba,
            iza zavesa od paperja i
            trske, pognutih glava na
            stratištu, ispod dželatovih
            mišica blago orošenih
            svetlucavim graškama znoja
            i zapekle krvi, u pletenoj
            korpi od žilica i pruća,
            među istim prizorima
            smaknuća, pod prozorom
            tek raskriljenim
            svitanjem,
           
           
            postoji jedan put
  
            jedan put
            jedan put

            kojim se nikada ne ide

            (ubica na slobodi vreba)


          

            

уторак, 11. новембар 2014.

milioner iz demokratskog blata























ispod svakog kamena skriva se političar (aristofan)

naš moralni pad u raj demokretenije
desio se onda
kad smo poverovali nikogovićima

za zdelu kukuruznog kačamaka
za šaku pirinčanih pahuljica
za preliv pirea od manga

zabavni kviz našeg potonjeg posrnuća
godinama je reklamirao test naše
građanske obezličenosti
brzopoteznom nagradnom pitalicom  
uzdasima milionskog očekivanja

pitanja su se predizbornoj tišini
alternativno smenjivala
novčani fond smanjivao

pomoć prijatelja sa zapada
izvikana

pomoć publike potrošena

pola-pola sa tajkunima odvagano  

prvi koji je iz demokratskog bratstva smernih
izašao kao novi milioner iz blata
pregrizao je sebi jezik

pojevši govance



четвртак, 06. новембар 2014.

velika seoba razuma

















mala enciklopedija socijalnog ludila

o sudbino kurvo kamenjarko

poput mesečevih mena podložna somnambulizmu
poput ulopanog ševrdavog točka volujske zaprege
što šljiska po glibu generacijske stranputice
poput odrpanog beskućnika na gala premijeri
što ćoškari za ispljuvke pune činovničkih plombi
poput slavnog mađioničara u staklenoj kupoli
kome asistent svečano testeriše veštačke testise            
poput stare ciganke sa zlatnim zubom i špilom karata
koja otvara plaćenu tarot sesiju majci propalog narkomana
poput trgovačkog putnika sa tezgaroškom robom u vozu
koji zbunjenom kondukteru uvaljuje set kuhinjskih noževa
poput klovna na štulama u domu za nezbrinutu decu
koji za svoje vratolomije biva nagrađen lakim aplauzom
poput klepetuše na ulazu u tranzicionu zalagaonicu
koja zvonko najavljuje nogostup zelenaša naturaliste
poput marketinške agencije za beslovesne politikante
koja po paprenim cenama ugrađuje retoričke proteze
poput tajkuna u cirkuskoj areni društvene nejednakosti
koji uspešno levitira iznad pogleda poreskih obveznika  
poput majmunolikog radnika u noćnoj smeni fabrike
koji je kjubrikovski bacio koščatu alatku do plafona
poput pesme kojoj se na belinu izlila štamparska boja
čiji stihovi učvoravaju omču fatalističkog optimizma: 

ko se rodio da bude obešen, taj se neće utopiti u reci!






среда, 29. октобар 2014.

dok sečiva ne otupe















dok oštrica ne proklizi
slatkastom nutrinom jabuke

zejtinjavom posteljom testa
hrskavom korom ispečenog hleba

godovima stoletnog hrasta
udarima čeličnog kljuna sekire
 
dok se bleštavi nokti lovačkog noža
ne zariju pod krzno ranjene zveri

u vodeno meso svinje dok ne urone
krvavim zamasima satare domaćina

pod trudnom keceljom vremena
dok se sečiva ne postide vonja

iznutrica u kofi
odsečenog jezika na tanjiru
telovog pogotka u sinovljevu glavu                      

dok sečiva ne zarđaju i otupe
prigodnim presekom rođendanskih torti

orlovog paperja na krilima vetra
dok se u oganj kovačnice ne pretope

u poprsja krotke heraldike
u pustoš produvane kupole neba

dok se ne speru tragovi poniznosti
u ništavilu ravnodušnog sunca

i ohlade u tami podruma
gde im je oduvek i bilo mesto


субота, 25. октобар 2014.

kung-fu poezija
















poezija nije slovni turizam
nije leksička niti sintaksička promenada
nije praznoslovlje ometenih u pisanju
nije ni semantička bižuterija, pljusak
pokislih metafora na pločniku jezika
zarad pukog artističkog ozvučavanja
nije oplitanje slovnih poskočica i kola
sa vijorenjem svadbarskih maramica i
starosvatovskim podvriskivanjem

poezija nije slava ni preslava reči
ne pišite vrhunsku poeziju
ne zanosite se kreativnim radionicama
nikada nećete postati bardovi

jer poezija nije nikada samo zvuk i šarm               
nije proizvod dizajniran na industrijskom
kalupu akademskog neoklasicizma:
ako smo dušu proterali iz moderne lirike
- taj plačljivi topos jeftine osećajnosti -
ne izbacujmo i dušmane, malograđane i ćifte!

poezija je uvek znak o nečemu
označavanje lovne sezone
njušenje čeke i zavaravanje traga

ako je poezija uistinu početak lova
neka i cenzori budu oholi lovci
te plaćene ubice pesničkog tela

a ti, pesniče,

budi njihova skokovita divljač
prepredena i brzonoga

opsena
            i
             duh







понедељак, 20. октобар 2014.

korida

















naši su volovi protutnjali društvenim vertikalama

borba s bikovima
podrazumeva arenu u kojoj je običaj
uzvikivati ole

kad god toreador nadmudri bivolji galop

pikadore koji na konjima iz punog trka
zabijaju kitnjaste bodeže u grbaču
obnevidele životinje

matadora koji mami crvenim plaštom
zastavom krvi i volujskog mesa

plešući pred rogovljem
elegantnim pokretima dželata i žrtve                    

skrivajući mač kojim se naposletku
probada srce razularenog bika

bivolje se mošnje tada odsecaju kao suvenir

simbol plodnosti i božanske snage

ako pak vo nadmudri svog običajnog dželata
matadorovo beživotno telo kao lutku
iznose na nosilima

narodska se duša tada pročišćuje ukusom krvi

a heroja koride bardovi oplakuju

tužbalicom

(bika nagrađuju klanicom)




понедељак, 13. октобар 2014.

perica pita učiteljicu




















u prokletoj avliji plandovanje je stvar karmičkog prestiža

zubna vila
pop ćirinog najboljeg poslovnog partnera
i
leteći konjski kutnjak izvađen iz korena
samog tranzicionog boljitka

zamahuje zvezdolikim štapićem
i hukće
anestezički polen na naš weltschmerz
                  
svima nam je potreban odmor od progresa

medeno srce po glavi stanovnika

kolača namesto hleba

i obavezna parada
(svakog prvog i poslednjeg u mesecu) 

nigde ne idite bez parade

dođoh videh prošetah pobedih

kralj sunce jeste zamračio medijsku štalu
naborima svog apsolutističkog plašta

ali nam daje da šetamo u izobilju

sve dva po dva cupkajući

možemo i istopolno da se ljubimo

ko socijaldemokrata i majmun

za neki novi početak


sedi perice

1




понедељак, 06. октобар 2014.

paranoja na balkanu
















mi smo išli putem, put je bio dug, kasno opazismo da je taj put krug – tin ujević

naši su putevi
razrovareni humkama masovnih grobnica
što poput džombi uzdižu u nebesa
stari iznajmljeni ševrolet crvene boje
iz vremena autoputa bratstva i jedinstva

ja
izbeglica ljubavne generacije 90-ih
događanja naroda i ostalog mitingaškog polusranja
prošao sam sve jeftine studentske sobe sa flajerima u fijoci
carinske stop znakove odgledao u mutnom retrovizoru
živeo niskobudžetni roud-movie na izlizanom celuloidu               

nisam
slušao vesti na rashodovanom tranzistoru
ni glasao na nameštenim višestranačkim izborima
jebo mater svoju ako te balkanski političar opet ne zajebe
sa sve anđeoskim smeškom i rascepljenim jezikom guštera
ako te ne pokrsti svojom retoričkom svastikom

nikad
ne primaj u ševrolet nasmejanog autostopera
konvertiti su danas na ceni po barelu sirove nafte
i pazi u kom ćeš motelu noćas otići na počinak
iz napunjene kade prizvaće te topla paranoja
ignoriši košmar u kupatilu!

put je dug
a pustinjama nema kraja







субота, 27. септембар 2014.

istorija nije kurs za ponavljače













istorija nije kurs za bonvivane
iz magareće klupe

vreme nije ciklično kao lastiš
oko nogu šiparice

ili oreol apoteoze oko glave
mesijanskih ovnova

nije fatum – pomodni krik                                   
sapuničaste sudbine

ni gnomička poštapalica voditelja                             
dokumentarnih serija

niti post factum hronika forenzičara
akademskih moljaca

ni ožiljak disidenta pirsingovanog
opiljcima zatvorskih sećanja

ni stihovanje ni skaska nepouzdanih
svedoka i slepih guslara

okupljenih oko zgaslog ognjišta
skvrčenih mitova




понедељак, 22. септембар 2014.

tako je govorio sivi kameni


sveže iskopine humki
skazaljkama hronotopskog pedanta

vreme je hipohondar
malene mrlje prolaznosti ispira ajaksom

perpetuum mobile uglancan
pročišćuje duše poslednjom taksom nekropolisa

dok se plavuša svija
ispred javne propovedaonice bankomata

dupetom rasparuje
penelopin vez od jedanaest fiskalnih zapovesti                   

jahveov novi kroj: štedi!
nova kmetovska desetina u procentima

dok se velmože
pregnu u novim karucama - rep limuzinama

crven ih tepih
mesto beton prljavštine svečano dočekuje

nestrpljivo
čekaju svoj red nad pojilom da se pognu 

groktavom zadovoljštinom