duh pesnika revolucije (ciklus)

čitaocu

kada bih znao

ono što ti znaš

bili bismo ko braća

kada bi ti znao

ono što ja znam

nikada me ne bi pogledao

 

islednik i pismo

rekao sam

šta sam imao

da kažem

govorio sam

brzo i zadihano

dao sam im

šta sam imao

da dam

jedan prtljag

rukohvat stihova

nije ih to

zadovoljilo

tišina

islednikovog

pogleda

posle novog

prebijanja

zatražio mi je

opet

   i opet

   

lokaciju

poslednje pesme

pismo

na poljani

nadomak grada

pahuljasta krunica

belog maslačka

pada

na moj mesnati tučak

 

crvjezik

polutani

/ispiraju mozak/

polusveta

polusatnim verglom

poluistina

fašizam

pokuca

na komšijina vrata

pokuca

na vrata komšijinog komšije

pokuca

na vrata komšijinog komšijinog komšije

na naredna vrata kao i na svaka sledeća u nizu

ulazi se bez kucanja

 

kultura

dođu tako

zapale sveću

pljucnu rakiju

sipaju za mrtve

zadušničari deke

zadušničarke bake

dođu tako

zapale sveću

posede malo

pročitaju pesmu-dve

ostave cveće za sobom

 

o captain! my captain!

na suncu

rasprostrta koža

stečajnog upravnika

sapeta poput jedra

konopcem obešenih

miriše na čisto

 

generacije

viđao sam ih

svaki dan

slepljene

sljubljene

sa nogama

koje landaraju

sa petama

koje mamuzaju

grbaču roditelja

 

ram za crno-belu fotografiju

u izobilju svega

ništavilo najlepše cveta

 

čaršija

e moj pesniče

ruka ti se pozlatila

osušila se dabogda

oko ti smutno ispalo

  

e moj jarane

lovorikom kad su te

bolje da su te koprivom

oni ne znaju šta će s tobom

oni ne znaju šta ćeš sa sobom

u višnje oblake

u novinske patke

e moj baćuška

isplivaćeš i ti iz povodnja

slavuj ti u kosi

a pod nogama govno

kad te razgrabe grabuljama

kad te pospu pepelom sa ognjišta

mamini sinovci

i tatine mezimice

 

neko će od muke prolajati

neko prozboriti kratko

bio si naš pesnik

slava ti i hvala

 

prestonica/provincija

u prestonici

književni tračevi su autentičniji

u provinciji

književne tezge su oblapornije

 

putovanje

idete na put

odlično fino

i spakovali ste sve

poneli čak i knjige

vidim knjižicu

Preverovih stihova

odlično fino

i kažete ne znate gde

ste se zaputili

samo čisto da znate

po Preveru

nikada nećete stići

tamo

sa svim tim stvarima

 

duh

na stogodišnjicu

poznatog pesnika

upriličena je

spiritistička seansa

duh

pesnika revolucije

dogodio se

u zamračenoj sali

blizu

partijskog wc-a

glasom

hiljadu poraženih grla

urliknuo je

drugovi

sve ste zasrali!

 

kako

kako načiniti pesmu od samo jednog stiha

           a ne navući gnev skribomana i esteta

 

sloboda je kad...

kad bi ovaj novčić

poskočivši uvis

i vrteći se

umesto da se poklopi

ostao da stoji

uspravno

preživeo bih ja u tamnici

i ovu i narednu noć

ovako

u iščekivanju

pisma o pomilovanju

                                   

niz kaldrmu

kotrlja mi se i truska

metalna glava

 

svemir

kad bi se čitav

kosmos

skupio u jednu

tačku

i tad bi neko

gunđao

 

smisao

tražio sam te među zverima

među krvoločnim nitkovima

u međunožju njihovih kćeri

tražio sam te u pretincu

u poštanskom štambilju

pred streljačkim vodom

negde je neko možda čuo

negde neko možda jauknuo

negde još uvek vremena ima