čitaocu
kada bih znao
ono što ti znaš
bili bismo ko braća
kada bi ti znao
ono što ja znam
nikada me ne bi pogledao
islednik i pismo
rekao sam
šta sam imao
da kažem
govorio sam
brzo i zadihano
dao sam im
šta sam imao
da dam
jedan prtljag
rukohvat stihova
nije ih to
zadovoljilo
tišina
islednikovog
pogleda
posle novog
prebijanja
zatražio mi je
opet
i opet
lokaciju
poslednje pesme
pismo
na poljani
nadomak grada
pahuljasta
krunica
belog maslačka
pada
na moj mesnati
tučak
crvjezik
polutani
/ispiraju mozak/
polusveta
polusatnim verglom
poluistina
fašizam
pokuca
na komšijina vrata
pokuca
na vrata komšijinog komšije
pokuca
na vrata komšijinog komšijinog komšije
na naredna vrata kao i na svaka sledeća u nizu
ulazi se bez kucanja
kultura
dođu tako
zapale sveću
pljucnu rakiju
sipaju za mrtve
zadušničari deke
zadušničarke bake
dođu tako
zapale sveću
posede malo
pročitaju pesmu-dve
ostave cveće za sobom
o captain! my captain!
na suncu
rasprostrta koža
stečajnog upravnika
sapeta poput jedra
konopcem obešenih
miriše na čisto
generacije
viđao sam ih
svaki dan
slepljene
sljubljene
sa nogama
koje landaraju
sa petama
koje mamuzaju
grbaču roditelja
ram za crno-belu
fotografiju
u izobilju svega
ništavilo najlepše cveta
čaršija
e moj pesniče
ruka ti se pozlatila
osušila se dabogda
oko ti smutno ispalo
e moj jarane
lovorikom kad su te
bolje da su te koprivom
oni ne znaju šta će s tobom
oni ne znaju šta ćeš sa sobom
u višnje oblake
u novinske patke
e moj baćuška
isplivaćeš i ti iz povodnja
slavuj ti u kosi
a pod nogama govno
kad te razgrabe grabuljama
kad te pospu pepelom sa ognjišta
mamini sinovci
i tatine mezimice
neko će od muke prolajati
neko prozboriti kratko
bio si naš pesnik
slava ti i hvala
prestonica/provincija
u prestonici
književni tračevi su autentičniji
u provinciji
književne tezge su oblapornije
putovanje
idete na put
odlično fino
i spakovali ste sve
poneli čak i knjige
vidim knjižicu
Preverovih stihova
odlično fino
i kažete ne znate gde
ste se zaputili
samo čisto da znate
po Preveru
nikada nećete stići
tamo
sa svim tim stvarima
duh
na stogodišnjicu
poznatog pesnika
upriličena je
spiritistička seansa
duh
pesnika revolucije
dogodio se
u zamračenoj sali
blizu
partijskog wc-a
glasom
hiljadu poraženih grla
urliknuo je
drugovi
sve ste zasrali!
kako
kako načiniti pesmu od samo jednog stiha
a ne
navući gnev skribomana i esteta
sloboda je kad...
kad
bi ovaj novčić
poskočivši
uvis
i
vrteći se
umesto
da se poklopi
ostao
da stoji
uspravno
preživeo
bih ja u tamnici
i
ovu i narednu noć
ovako
u
iščekivanju
pisma
o pomilovanju
niz
kaldrmu
kotrlja
mi se i truska
metalna
glava
svemir
kad bi se čitav
kosmos
skupio u jednu
tačku
i tad bi neko
gunđao
smisao
tražio sam te među zverima
među krvoločnim nitkovima
u međunožju njihovih kćeri
tražio sam te u pretincu
u poštanskom štambilju
pred streljačkim vodom
negde je neko možda čuo
negde neko možda jauknuo
negde još uvek vremena ima
„Evropski pjesnici se tako rađaju, žive i umiru u paklu, bez obzira na meridijane i paralele. Protiv paklene stvarnosti bori se u čovjeku njegova vlastita pamet. I poezija se bori protiv infernalnih imperativa po zakonu zdravog mozga i srca… Borba s elementima gluposti- materijalne, socijalne, moralne- a naročito borba protiv tromosti duha, vrela su pjesničkih inspiracija kroz vjekove. Magnetska snaga ovih spoznaja razdražuje fantaziju: tako se rađa osjećaj da je angažirana poezija pozvana da pomogne kod ovih više- manje jalovih sizifovskih napora.“
ОдговориИзбриши„Pisati o paklu, a maštati o nebuto je ako hoćete, raspon svake poetske misli od početka svijeta i vijeka literature kao takve.“
ОдговориИзбриши„Pisati angažiranu poeziju posao je nerazmjerno teži nego lutati poznatim i više-manje utrtim predjelima suvremenog anti-romana, na primjer. Pisati angažirano, ako se to čini trodimenzionalno, u svakome je slučaju teže nego se poigravati bilo kako virtuozno, a na kraju ipak- maglenim riječima. Dakle, s jedne strane čavrljati, čarati, čangrizavo zanovijetati oko probavnih( to jest spolnih) organa, što je još uvijek glavni movens dobrog dijela suvremene literature, ili pak, s druge strane, pisati sa težinom odgovornosti, tendenciozno i angažirano, to su dva posla i dva načina, a ovaj poslednji vragomtno je nejasan i težak.“
ОдговориИзбриши