петак, 04. новембар 2016.

duh pesnika revolucije (ciklus)




čitaocu

kada bih znao
ono što ti znaš

bili bismo ko braća

kada bi ti znao
ono što ja znam

nikada me ne bi pogledao


 
islednik i pismo

rekao sam
šta sam imao
da kažem

govorio sam
brzo i zadihano

dao sam im
šta sam imao
da dam

jedan prtljag
rukohvat stihova

nije ih to
zadovoljilo

tišina
islednikovog
pogleda

posle novog
prebijanja

zatražio mi je
opet
   i opet
   
lokaciju
poslednje pesme

pismo

na poljani
nadomak grada

pahuljasta krunica
belog maslačka
pada

na moj mesnati tučak


 
crvjezik

polutani
/ispiraju mozak/

polusveta

polusatnim verglom

poluistina



fašizam

pokuca
na komšijina vrata

pokuca
na vrata komšijinog komšije

pokuca
na vrata komšijinog komšijinog komšije

na naredna vrata kao i na svaka sledeća u nizu

ulazi se bez kucanja


 
kultura

dođu tako
zapale sveću

pljucnu rakiju
sipaju za mrtve

zadušničari deke
zadušničarke bake

dođu tako
zapale sveću

posede malo
pročitaju pesmu-dve

ostave cveće za sobom

 

o captain! my captain!


na suncu

rasprostrta koža
stečajnog upravnika

sapeta poput jedra
konopcem obešenih

miriše na čisto

 
generacije

viđao sam ih
svaki dan

slepljene
sljubljene

sa nogama
koje landaraju

sa petama
koje mamuzaju

grbaču roditelja


 
ram za crno-belu fotografiju

u izobilju svega
ništavilo najlepše cveta


 
čaršija

e moj pesniče
ruka ti se pozlatila
osušila se dabogda
oko ti smutno ispalo
  
e moj jarane
lovorikom kad su te
bolje da su te koprivom

oni ne znaju šta će s tobom
oni ne znaju šta ćeš sa sobom

u višnje oblake
u novinske patke

e moj baćuška
isplivaćeš i ti iz povodnja
slavuj ti u kosi
a pod nogama govno

kad te razgrabe grabuljama
kad te pospu pepelom sa ognjišta

mamini sinovci
i tatine mezimice
 
neko će od muke prolajati
neko prozboriti kratko

bio si naš pesnik
slava ti i hvala


 
prestonica/provincija

u prestonici
književni tračevi su autentičniji

u provinciji
književne tezge su oblapornije


 
putovanje

idete na put
odlično fino

i spakovali ste sve
poneli čak i knjige

vidim knjižicu
Preverovih stihova
odlično fino

i kažete ne znate gde
ste se zaputili

samo čisto da znate
po Preveru

nikada nećete stići
tamo
sa svim tim stvarima


 
duh

na stogodišnjicu
poznatog pesnika

upriličena je
spiritistička seansa

duh
pesnika revolucije

dogodio se
u zamračenoj sali

blizu
partijskog wc-a

glasom
hiljadu poraženih grla

urliknuo je

drugovi
sve ste zasrali!


 
kako

kako načiniti pesmu od samo jednog stiha
           a ne navući gnev skribomana i esteta



 
sloboda je kad...

kad bi ovaj novčić
poskočivši uvis
i vrteći se

umesto da se poklopi

ostao da stoji
uspravno

preživeo bih ja u tamnici
i ovu i narednu noć

ovako
u iščekivanju
pisma o pomilovanju
                                   
niz kaldrmu
kotrlja mi se i truska

metalna glava


 
svemir

kad bi se čitav
kosmos

skupio u jednu
tačku

i tad bi neko
gunđao


 
smisao

tražio sam te među zverima
među krvoločnim nitkovima
u međunožju njihovih kćeri

tražio sam te u pretincu
u poštanskom štambilju
pred streljačkim vodom

negde je neko možda čuo
negde neko možda jauknuo
negde još uvek vremena ima

                                                                 

3 коментара:

  1. „Evropski pjesnici se tako rađaju, žive i umiru u paklu, bez obzira na meridijane i paralele. Protiv paklene stvarnosti bori se u čovjeku njegova vlastita pamet. I poezija se bori protiv infernalnih imperativa po zakonu zdravog mozga i srca… Borba s elementima gluposti- materijalne, socijalne, moralne- a naročito borba protiv tromosti duha, vrela su pjesničkih inspiracija kroz vjekove. Magnetska snaga ovih spoznaja razdražuje fantaziju: tako se rađa osjećaj da je angažirana poezija pozvana da pomogne kod ovih više- manje jalovih sizifovskih napora.“

    ОдговориИзбриши
  2. „Pisati o paklu, a maštati o nebuto je ako hoćete, raspon svake poetske misli od početka svijeta i vijeka literature kao takve.“

    ОдговориИзбриши
  3. „Pisati angažiranu poeziju posao je nerazmjerno teži nego lutati poznatim i više-manje utrtim predjelima suvremenog anti-romana, na primjer. Pisati angažirano, ako se to čini trodimenzionalno, u svakome je slučaju teže nego se poigravati bilo kako virtuozno, a na kraju ipak- maglenim riječima. Dakle, s jedne strane čavrljati, čarati, čangrizavo zanovijetati oko probavnih( to jest spolnih) organa, što je još uvijek glavni movens dobrog dijela suvremene literature, ili pak, s druge strane, pisati sa težinom odgovornosti, tendenciozno i angažirano, to su dva posla i dva načina, a ovaj poslednji vragomtno je nejasan i težak.“

    ОдговориИзбриши