недеља, 30. август 2015.

scena

























neki su koturi počeli da se okreću
nepodmazani, uz skok zupčanika i ciliktanje opruge
nekome je otpala ruka od kalema, drugome istrčalo koleno
reflektori su iz mraka probudili gipsanu figuru
pomičući zastore, daske su zaškripale od trzaja marionete
zavesa teška od plesni konačno je razmaknula nabore
  
tek toliko da se promoli Lice, živčani igrokaz bez šminke

i saopšti prisutnima da prošla su vremena lakrdije
vremena apstinencijalnih kriza romansijera
vremena dušegupki zadihanih poetesa

ostale su sada ove reči

reči testere
reči sečiva
reči drobilice

ostali smo sada samo mi zbunjeno rastrzanih pogleda po plafonu
o koji visi na zateznom konopcu ruka demijurga lično –

rapsod je razmotao smotuljak hartije i počeo da čita
ponajpre stidljivo, a onda glasno, sve glasnije

počeo da urla i zapomaže ujedajući tišinu ritmičkim ugrizima
počeo da udara i bije prazninu ušuškanu po rašljama stare dvorane

zidovi su počeli da se rone iznutra
pod je očas propao pod teretom njegovog daha
ostao je sam na čistini dileme među ruševinama zdanja

čitati ili propasti

znao je da je odgovor davno ispisan

na dlanovima pesnika koji mu je u praznoj sali aplaudirao


уторак, 25. август 2015.

epifanija
























dok pogledom gladim koru podneblja
u oku zrno koje slepa kokoš vija po retini

ne umem opisati blistavi krug na nebu
načičkanom reflektorima novog rijalitija

u čijem središtu sedi pantokrator i žvaće
piletinu iz porodičnog drajv-in restorana

sedi na rediteljskoj stolici i maše mi klapnom
meni slučajnom prolazniku sa zrnom u oku

kad najednom prostor postaje inscenacija
sa prizorom nečijeg repetitivnog ubistva 

seci! čuh božansku zapovest iza oblaka:
ponovićemo ti smrt, lazare, vaskrsni opet!

lazar je momak u usponu, krimos sa krstom
odrastao u opasnom kraju, pobožni psihopata

ovog puta nećemo iste kurve u krupnom kadru
napujdajte one klošare ispod reklamnog panoa

(naređuje bog iz mašine, scenarista i producent
đavo je mladi, talentovani scenograf iz firence)

međutim, greškom ulazim u kadar nesvestan
popadije sa prigušivačem čiji me hitac pravo

u oko pogađa
poslednje čega se zaista sećam

karabatak

u istetoviranim božjim rukama
njegovog starozavetnog baritona:

dobrodošao u moj rijaliti, sinko
glumićeš pedera pored bankomata

a sad tutanj!



уторак, 11. август 2015.

neposluh



drvljem i kamenjem
pojurih juče
sebe

svirepog

no ne stigoh nikog
doli umiljatog
psa

večeras
sa svojim najboljim prijateljem  
umačem u tanjir hleb

radujući se uvek iznova izdajstvu
iz dana u dan

dok neprijatelju pod stolom bacam
glođavu kost

već sutradan
sa neznancem odlazim u lov
 
tamo u čeki
ugledaću poznato lice
nagrđeno rapavim ožiljcima

zaplakaću jureći
sebe
milostivog

pucajući iz tuđe lovačke puške
puštajući sa lanca tuđeg krvoločnog psa

na kraju dugog dana
nosiću očevo telo na krkačama
sa metkom u oku istovetnom mom

tad će mi u njegovom samrtnom času
prolaznik tepati o sjajnoj bezličnoj budućnosti

onoj koju valja istrgnuti iz zaborava potomstva

ali ja ne želim više ni da je znam