четвртак, 30. јануар 2014.

mi čekamo ovčara













u genotipu krvi i tla
u nekultivisanoj runo-kulturi
(od obrade polja do mužičke obrade duha)
u kolektivnoj volji stada
u prinudi kulturnog obrasca strižbe
u eshatologiji vunovlačara
u involuciji ovnova zvonara
u
u laktaciji pomuženih dojki                                
u statističkom žigosanju ušiju
u ritualnom klanju stočnih grla
u
u lavežu ovčarskih pasa
u ograđenim lagerima tora
u otpadništvu crnih ovaca

mi čekamo ovčara –
stasitog i rumenog pastira
čobanina od zanata

da nas  dudukom povede

putem izbavljenja




субота, 25. јануар 2014.

paganska pesma














slutim dane obarene pesmom svilenih frulaša
u kolopletu satira i jedrih panovih čobanica
jednoj u međunožju raste otrovni kukurek
drugoj u skutu umiljato prede riđi kurjak
treća umesto udova ima čokot vinoloze

slutim gradove uspavanih zmajeva
vilenjake na električnoj mreži trola
gobline razgažene svežim asfaltom
troglavog diva balačka u kasapnici

slutim talasona u potpalublju sobe
kristalni luster zanjihan zduhačom
kosmate rusalke raspuštene u kadi                           
usud kuca na vrata u telu poštara

slutim noći lepojke vučjih kandži
morane očas prometnute u babu
drekavce što bučno slave imendan
psoglavog što laje u tuđem dvorištu

izjutra, kad krenem ulicom u šetnju
ne slutim, gledam –

koledari me pretiču na rolerima


  


четвртак, 16. јануар 2014.

ne postoji mali ofsajd



uistinu u životu ne postoji mali ofsajd
kad momčad istrči na teren padaju u vodu
sve obrazovne taktike i vaspitne strategije
lopta je okrugla a tušta isprepletanih nogu
zatravljenih kopački što se svojim šiljatim
kramponima u tuđe meso muški usecaju
niskim startovima brzim uklizavanjima jer
lopta je okrugla a fuzbal lopta u mreži –

ne postoji mali ofsajd sistem je korumpiran
sudija je podmićen a saigrači potplaćeni
u ovoj nameštaljci od društva igraćeš brale
sam protiv svih a lopta je okrugla i šanse se
nižu između stativa-barijera, prečka je limit –
                                                                     
moraćeš i sam da fintiraš preko driblinga
katkad i da lobuješ golmana kao na treningu
nekada čak i da simuliraš penal za žuti
al' zažmuriće fukara od sudije na jedno oko
pomoćni će mahati unedogled k'o ptičurina –

ne postoji mali ofsajd sve što si pretrčao
razrovarene šesnaesterce neće značiti ništa
jer golova nema sem u sopstvenoj mreži
a fairplay je izmislila gospoda da bi te još
jače gazili i šutirali jer lopta je okrugla –

onda ćeš i ti brajko koncem karijere
okačiti žuljave kopačke o klin
klupa za rezerve izrotiraće novo meso
nećeš ni sam znati kad al staviće i tebe
na transfer listu i menjati za mlađeg –

a znao si da ofsajda nije bilo
golovi su regularni a nepriznati
otići ćeš u svlačionicu pognute glave
ispraćen zvižducima sa tribina –

život je autogol




субота, 11. јануар 2014.

intervju sa savremenim pesnikom



- odakle vučete inspiraciju?

inspiraciju vučem iz promaje
uvodne špice televizijskog dnevnika
i niskobudžetne državne pornografije

- koliko dugo se bavite pisanjem?

pisanjem se bavim još iz fetusnog doba
milozvučni ritam kontrakcija bejaše tad
prva pesma nad pesmama koju napisah

- kojim se temama najviše bavite?

pišem o silikonskim dolinama našeg društva                
o bunarima stvarnosti začepljenim leševima
koji imaju prijatan miris lavande u vodi za piće

- da li ste do sad nagrađivani?

dobio sam jednom veliko ništa. a i to ništa
bolje je od svilenih biografija naših bardova
jer posle njihovih koktela neko mora da čisti
nužnike poezije

- ko su vaši čitaoci?

moji su čitaoci i sami otpadnici, glibomani
sa čizmama, oni koji gacaju po kaljuzi samo
da bi ubrali jedan neokrnjen cvet anarhije

- šta ćete poručiti budućim pesnicima?

poeziju će svi pisati, kad porastu. neko pre
a neko kasnije. bolje kasnije nego pre. bolje
nikad nego ikad. bar neće više biti rapsoda
izgubljenih u prevodu
                                        
- zahvaljujem vam se na intervjuu za dnevnik,
ne menjajte kanal, slede sport i prognoza vremena.

hvala i vama na pozivu




уторак, 7. јануар 2014.

unija i ja



kada uđemo u evropu
jednog lepog kišnog dana
(kiša je metafora zaborava)
tik po okončanju mamurluka
(pijanstvo je metafora povesti)
bićemo lepo vaspitani dakako
ulickani upristojeni umaceni
o prošlosti nećemo pričati
(pravićemo se da je ne znamo)
o komunizmu učili smo u školi                                         o nacionalizmu prespavali čas
o neoliberalizmu tek načuli na
dodatnoj nastavi za odlikaše

gledaćemo samo u budućnost
u sise evropske učiteljice sa
kojih visi štap i šangarepa
i samo ćemo usnicama
umiljato da cokćemo
dok nas doje zajmovima!
volećemo i svu ostalu decu
iz evropskog obdaništa:
braću kroate, domžalce i
arbanaške gospodičiće

femkaćemo se i lizaćemo
so mlečne soli
sa evropskih dojki

živećemo u slozi i veselju
dok ne završimo ispite za
osnovnu školu iz bontona
srednju zanatsku iz tolerancije
fakultet iz staklene menadžerije

a onda kad porastemo
- do bola prefinjeni -
sahranićemo staramajku
evropsku uniju
nežnim poljupcem u čelo

kako i dolikuje hrišćanima