недеља, 22. мај 2016.

klopka


ne verujem u vaše ruže
u milohvat sladunjave bezazlenosti
koji podlizuje vaše užegle usne

ne verujem u vašeg bronzanog heroja
o čije se poprsje zvonko vetrovi lome

ne verujem u vaše sikstinske kapele
čije svodove šišmiševi grozno ljube

kuda kod da krenem
ulica razjapila usta, jezikom me po trbuhu
uz kikot zagolica

pazi šta poželiš, rekli su mi radnici na skeli
gledao sam ih ko što gledam u kino plakat

spoznaj sebe sama, namignu mi cvećarka
iako, naravno, nisam verovao u njene ruže

na kraju, kad su dovezli kamion sa smećem
znali su kako da me namame kod sebe

na stolnjak su izneli pomorandže
i počeli da ih krvnički gnječe

iza raspuknute kore
pesnice su im bile
orošene sokom
nakapali su

svenule
ruže

tad i samo tad sam uživao

Нема коментара:

Постави коментар