петак, 29. септембар 2017.

iz vremena



iz vremena kad su ptice bile ptice
kad su ptice bile bliže našim glavama
vinovnicima bolnih smaknuća

iz vremena kad smo srećno zalutali
stajali na jednoj nozi na nosu litice
kotrljajući oblaci u pogledima potoka

kolanjem kamenja nad šumskim stazama
kad su ptice bile ptice za nas
zavaravanjem sopstvenih tragova

iz vremena kad smo se vučjim jazbinama 
kezili ukradenom vatrom
puzali duž kore obrednog hrasta

nevični ponavljanju vekovne mantre
gluvi na zapomaganja izgnanog sina

iz vremena kad smo se smejali svojim tragovima
hlebnim mrvicama koje zobe veliki olovni kljun

između okatih šumskih stvorenja i ćudljivih ptica
okupani zrcalom neba nad poljima tišine

bili smo besputnici, nada i krik