петак, 29. септембар 2017.

iz vremena



iz vremena kad su ptice bile ptice
kad su ptice bile bliže našim glavama
vinovnicima bolnih smaknuća
iz vremena kad smo srećno zalutali
stajali na jednoj nozi na nosu litice
kotrljajući oblaci u pogledima potoka
kolanjem kamena nad šumskim stazama
kad su ptice bile ptice za nas
zavaravanjem sopstvenih tragova
iz vremena kad smo se vučjim jazbinama 
kezili ukradenom vatrom
puzali duž kore obrednog hrasta
nevični ponavljanju vekovne mantre
gluvi na pećinska zapomaganja izgnanog sina
iz vremena kad smo se smejali svojim tragovima
hlebnim mrvicama koje zobe veliki olovni kljun
između okatih šumskih stvorenja i ćudljivih ptica
okupani zrcalom neba u slapovima tišine
bili smo božansko seme
bili smo krik