недеља, 20. јул 2014.

radnička klasa ne ide u raj


















važnije od kada i šta – za koga?

srp se preselio u grad
a čekić ostao bez
posla

srp je otupio
o klasje moje ispod solitera
oj srbijo među kladionicama

čekić se slomio
tvrd je katanac fabrika čudnovata
oj srbijo sprdnjo među narodima

srp se zaljubio
propio prokockao prokurvao
                                                                        
čekić poludeo
počeo da zakiva klinove u sebe

srp se rugao čekiću
a čekić podsmevao srpu

srp se potukao sa čekićem

onda su jednog jutra
u belom kombiju

odvezli čekić

majstori majstori

u istu onu radionicu u kojoj se srp o klin pijan klatio

sve dok ih bošovim alatkama nisu dotukli

majstori novog kova

neoliberali





среда, 16. јул 2014.

cirkus


kružni amfiteatar u kome smo
jedni druge graciozno
preskakali

cirkus je klasni ringišpil gde klaun
klauna u tur šutne

tačka u kojoj budala u ambis šmugne

u kome se akrobata plazi sili socijalne
teže

dok se zanemela publika u ideološki vrisak             
usekne

znaj
cirkus je skrojen po našoj anatomskoj meri

ni lav nije pravi lav
tek izdresirani poslušnik i kralj pajaca

ni slon nije pravi slon
tek gizdavi surlaš i nosač gazdine pantomime

ni majmun nije čovekolik
tek igračka na ramenu bogatog impresarija 

znaj
ovaj je cirkus ipak samo pučka dokolica          
bez povoda i konteksta

pravi obrt nastupa onda  kada slonovi                          
iz punog trka

naskoče pravo na cirkuskog

gazdu

tad nastane pravi cirkus

i svi su pozvani jer ulaznice

nema




четвртак, 10. јул 2014.

ljubav u doba satire



















pravo iz kupidonovih
stisnutih mošnica
mlazom koji
škropi
venerino zabrežje

pravo sa krsta
raširenih ruku nudiste
nauštrb
malograđanskom gnevu
                                                 
pravo iz pera
monaških trudbenika                              
resavske
izdavačke kuće

dolaze reči pesnika sa
platonove pijane
gozbe –

ljubav je
kad se naši interesi
zavole

bezuslovno i zdušno

a ko to uistinu ne zna

samo neka izvoli pa nek pita

o sokrate

stare majstore

plagijata





понедељак, 07. јул 2014.

ubiti pticu rugalicu














1. hitac - prosveta
 
azil za napuštene generacije u kom                        
mudovlačitelji nastavnog praksisa                          
posle presedanja prosvetnih obora
uz zvon silikonskih praporaca sa tv-a
i softversku smehotresnu razbibrigu
preko originala falsifikovanih doktorata
i overenih diploma na pijačnom kantaru ministra –

predaju sertifikovani žig finalnog nusproizvoda:

školovane idiote.   

 
2. hitac - kultura

karantin za islužene bardove u kom                                    
tresigaće i punigaće spuštenih kulturtregera
posle mukotrpnog većanja nagradnih žirija
uz riku pečene stovolovke sa masnih kočeva
i medijsko mečkarenje tam-tam dobošara
preko stihova remitologizovanih tropara
i hokus-pokus jubileja na pijačnom kantaru akademije –

predaju sertifikovani žig finalnog nusproizvoda:

kultivisane idiote.





петак, 04. јул 2014.

zona sumraka


























                          naša je zora dublja
                          no njihovo krvavo veče

                          vlast
                          kao i deca u dvorištu

                          iza zgrade
                          igraju se žace i lope
 
                          slast
                          kada navatate druga

                          u krađi
                          ono malo vremena pre
         
                          rotacije
                          kada se uloge promene

                          svet
                          neće prestati da se vrti

                          vlast
                          neće prestati da krade

                          nezgodno
                          bude kada nema lopova

                          kada
                          igra poprimi čudan obrt

                          svest
                          iskusi začudnost debila

                          slast
                          ulaska u sumračnu zonu

                          iz koje
                          se niko nikad ne vrnu