уторак, 22. децембар 2015.

nokturno




















poslednji se spremao

 za odlazak

u tišini predsoblja

proturao ruku

desnu u desni rukav

levu ruku u levi

napolju je kopnilo

jenjavala pesma

gradskih uškopljenika

kada je polazio

nije se osvrtao

koga bi pozdravljao

s kim bi se rukovao

ugasio je sijalicu

poslednju u gradu

već kada je zamakao

daleko, daleko

iza brda

utvare su ga pratile

tad je posuo malo soli

preko branika otadžbine

nežno otpuhnuo


недеља, 13. децембар 2015.

mlivo




vidi

zidovima

narasle

uši

poput levka

slivaju se

promukli

glasovi

ulice

strunama

od paukovih niti

povlači se

gudalom

hroptanje

stvari

na sofama

bride

tela

zadojena

oblomovštinom

(kad zvučna viljuška

zabruji

ciliktavim pingom

kašike o čašu

klavirštimer

sajlom

zadavi 

kokošku

iznosi se

belo meso u saftu)

vidi

zidovi progledali

pogledom

odojčeta

kroz zavese

proviruju

uspuzalim

bršljanom

na mestu

mlečnih

sekutića

grizodušjem

praznina

zjapi

vidi

napukli žrvanj

noćas

melje li melje

mlivo

čoveka






четвртак, 10. децембар 2015.

preobražaji



u srcu svake stvari
čami po jedan činovnik sa kvržicom na nosu

po jedan vagabunda na bolničkim nosilima
sa tragovima bunila na licu sveta

po jedan zid ikonički rabljen grafitom
nasuprot ulici u kojoj koraci prašte rafalima štikli

zahuktala mašina stoleća
gazi gusenicama snobovski valcer u banket sali

u prosekturi gde čuvaju se vaše pesme
naiđoh na najlepši stih u kadi sa formalinom

nemoć u koju sam zagmacao
u trenutku provincijske opijenosti životom

na mojim dlanovima puzi trbuh usoljene ribe
na suve usne kane kap sa vrhuške leda

u postelji klizanje po košuljici metka
pred oltarom nesanice

prinoseći žižak polipastom licu

среда, 02. децембар 2015.

totalna rasprodaja



mesta presvlačenja su bila javna
u kabinama na ulici, u ostavama iza zavesa

nova tela su visila na čiviluku u boksovima
svako je imalo svoju etiketu, svoj upotrebni rok

stara tela su odlagana u skladišta i reciklirana
zajedno sa industrijskim otpadom presovana u kocke

tela za svečane prijeme, tela za porodična okupljanja
tela za rekreaciju, tela za socijalnu subordinaciju subjekta

tela su sortirana prema rasnom kodu i klasnoj posteljici
bilo je veoma važno redovno obnavljati telo metamorfozom

kultura neprekinutog telesnog preobraćenja jedinke*
postala je temelj nove religije – sintetičkog narcizma

konvertiti su nagrađivani napredovanjem u društvu
dok su islužena i polovna tela istovarivana na deponiji  

redizajnirani modeli su se prodavali tokom praznika
totalna rasprodaja je najradosniji dan u životu vernika  

dok traje akcija iznošena tela su se bacala po ulicama
nalik zmijskim košuljicama truleli su preljušteni dronjci

jedan domaćin koji u vrevi ne nađe ljušturu novog tela
gamizao je u smežuranoj smesi plastike i užeglog mesa

bio je nalik pačavrisanoj krpi onoga što tradicionalisti
nazivahu dušom, sada sintetički zigot budućeg reciklata  

naposletku ga primeti mnoštvo sažaljivo mu pokazavši
telo prosjaka koje je dole niz ulicu ležalo u hrpi smeća

tako su ga i našli organi reda sklupčanog pokraj zida
u nagoti duše koja je cvilela za svojim obećanim telom
 
umlatili su ga motkama od bambusa

* subjekt konzumiranja (potrošnje), a naročito potrošnje tela, nije ni Ja, ni subjekt nesvesnog, već vi, ono you u reklamama, odnosno onemogućeni subjekt, fragmentiran i prepravljen dominantnim modelima, «personalizovan» i angažovan u razmeni/znaku, vi je simulacioni model drugog lica i razmene, ono u suštini nije niko, samo fiktivni pojam koji podržava diskurs modela. To vi, više nije ni onaj o kome se govori, već posledica udvajanja koda, ona utvara koja se javlja u ogledalu znakova. (bodrijar, simbolička razmena i smrt)