среда, 13. децембар 2017.

duše od porcelana



 
privatna istorija trenutka
učahurena u kič, ćilibar-muštikla

toliko raskoši u jednom momentumu
stojiš na sredini podijuma za igru

pod prozirnim plahtama lica od voska
škripe osmesi, zašušti haljina

pod svetlima sijaju duše od porcelana
karamelizovan fluid mlakih razgovora

okret znojavih tela i kraljevski udav
poneki razbijen nos i praznični hematom

dok svi nepomično stoje razgaćen ti šupak
antigravitacijski gipki u vazduhu, gde si?

objektiv zumira živu žabu koju gutajući
zalivaš crnim vinom, ljubavi moja

još koji trenutak i sat otkucava ponoć
počinje ljubljenje i roj svetlucavih

svitaca konfetira raspukla nebesa




Нема коментара:

Постави коментар