уторак, 29. јануар 2019.

ja krijem


ja krijem spoljašnjost iza nagote
svoju pojavnost iza zakrčene duše
svoju kanibalističku glad ja krijem
ja krijem svoj zavičajni bonton

ja krijem svoju žudnju u pogledu
prste u kosi koje vetar zapliće

krijem sve što odnosi vreme i više
pladnjeve i podlokane mermerne stubove

krijem iglu u pletivu svog sna
prizore mora i nasukane sedefne školjke
krijem obale i rašivene horizonte  

ja krijem zidove iza pročelja drevnog hrama
ja krijem crno (bespuće) u beonjači drugog oka

svoj pozdrav suncu
ravnodušnost ja krijem

ja krijem jevrejina u podrumu
ja krijem kometu na noćnom nebu
ja krijem tuđeg ljubavnika na balkonu

svoj raskvašen, mutan dah

krijem bol jednog razdora
krijem ime iza sočne psovke

ja krijem kišu jednog svanuća
ja krijem kišu jednog odlaska

krijem dug jednog ćutanja
krijem ćutanje jednog dužnika

tuđu krivicu, tuđi molitveni dar

jedno lice u ogledalu
krije se od mog odraza

jedna misao na stolu
krije se od mog stiha

tajnu jednog početka
i početak jednog kraja

ja krijem


петак, 18. јануар 2019.

sloboda ili desert



(antinomije štrokavog uma)

                              Pij, Sokrate, država časti!
                                                                A. Novaković

istina nije odmazda ni kolebanje volje martira
nije promaja u ušima koja duva pištaljkom redara

istina nije hlebna lutrija sa sedam taličnih kora
nije zakuska posle obilatog ručka konformiste

nije sezonska indulgencija bezgrešnog patrijarhata
istina nije ni konfabulacija dementnih pastira

hodočašće izgubljenog stada u potrazi za zlatnim runom
ničija zla maćeha niti bogomoljka infantilne nacije

nije monodrama jednočinka nad grobovima predaka
bajka koju idiot priča obraćajući se beslovesnoj gomili

nije ljubav između dužnika i zadužbinara
niti scensko oblizivanje suvoustog diktatora  

nije uneređivanje podanika sa mekom stolicom
niti malj koji dokrajčuje nepoćudne veštice

istina nije glavosek tiranina na točku povesti
koji raseca po sredini taj posni kolač od balege  
   
nije novogodišnji poklon sa glavom deda mraza
samožrtvovanje vlastodršca zarad opšteg blagostanja

opustela grobnica faraona kojoj se pristupa
mišjim kamerama i finim četkicama arheologa

nije ni pešačenje nesrećnika po vremenskoj petlji
harfistkinja koja okida po moždanim strunama veka

istina se otkriva u nemogućem kao cvet na đubrištu
hiljade utamničenih uvek sneva jednu istinsku misao

pij, sokrate, naiskap, nazdravlje ti bilo!


недеља, 13. јануар 2019.

zrak



svet nastaje tim ranim svetlom
ukresom palidrvca u ledenoj noći
buđenjem uspavane životinje u tami
kloparanjem zaprežnih točkova iz sna

nekada je dovoljna i ta glavica fosfora
proklizala duž zenice sanjivog oka
utisnut rog meseca u čelo pred svitanje
kolebljivo doba kada se svetlost porađa
u sfumato posteljici maglovitog jutra

svet nastaje tim ranim pokretom
majke koja ispravlja pokrivač detetu
snežne pahulje koja zavileni u zraku
krckalicom leda pod stopalom očeva
koji nose veknu hleba poput relikvije

nekada je dovoljan i taj prizor u prizoru
umetnut u pastelno obzorje kao babuška
nad sumanutom igračkom grada u svitanje
u pogledu staraca sa glavom u novinama

svet nastaje tim ranim zdravicama
pijanca koji nazdravlja sebi i novom jutru
svetlosti koja začas optrči sva okna grada
i vrati se na odar počivšem za večni san