недеља, 23. јун 2019.

obraz


na toj prepodnevnoj vrelini
kada se tope sladoledi u izlozima
kolačarskih radnji

i kad se šetač povlači u hladovinu
osluškujući bilo sipljivog grada

slučajno pred zgradom javne uprave
naiđoh na nešto nesvakidašnje

na trotoaru, gle vremena luda: o b r a z !
spolja gumiran i elastičan, malo nagnječen
dok iznutra još mu vlažna i topla sluzokoža

kud ću – uđem u zdanje sa trobojkom
levo-desno, iz kancelarije na hodnik i obratno
odozdo-nagore, sprat za spratom

izvinite, gospodine, je l' ovo vaš obraz?
gospođo, ispao nečiji obraz, možda vaš?

gledaju me svi u čudu
šta trabunja ovaj mamlaz, kakav obraz.

kad malo izbliza vidim – svima usukana lica
ko na neživima provide se kutnjaci i plombe
svima nedostaje rođeni obraz (nekome oba)

i niko ne haje za ovaj moj, obraz lutalicu.
kud ću, šta ću – do portira koji me sasluša
i pokaza kažiprstom (pokretom
kreacije adamove sa renesansnog platna)

na prepunu korpu u uglu toaleta
(ovde, gospodine, slobodno bacite svoj)

u masi maramica, tampona i drugih obraza
koji poput ribljih filea izdišu na gomili

izađoh na trg i zafrljačih taj kožurak
macama i kucama u slast.

u zemlji u kojoj svakog malo pa
zasvrbi nekad ozbiljno lice

a da ne zna ni ko ga češa
ni ko mu šamare u prazno lupa.



1 коментар:

  1. «Početkom druge dekade dvadeset prvog veka u Srbji na vlast dolazi razbojnička družina koja je uspela da vlastitu kriminalnu prošlost ostavi u miraz svom radikalskom krilu. Sa svih strana pridružio im se preživeli otpad Miloševićevog vremena, kao i pripadnici stranaka demokratskog spektra, često od milja nazivani ekspertima. Stvorena je čvrsta mafijaška struktura kojoj su državne institucije bile potrebne samo kao maska, i to zbog međunarodne javnosti, jer na domaćem terenu su korumpirani mediji odavno kontaminirali zdrav razum većine.

    U to vreme na sve strane niču privatni unverziteti. Mnoge od njih vode pripadnici tajnih službi; neštedimice se dele počasni doktorati i lažne diplome; okupljaju se belosvetski hohštapleri na prostorima balkanskih zemalja, za koje je pesnik Miodrag Stanisavljević rekao da podsećaju na «zakarpatske kneževine iz holivudskih filmova». Dešavalo se da državnom aparatu razbojničke družine priđu iz čistog koristoljublja i ličnosti od istinskog integriteta – kakav pisac, glumac, muzičar – pružajući nesebičnu podršku režimu, a zauzvrat dobijajući unosnu sinekuru, ali i akcije od pljačke podanika koji se eufemistički ponekad nazivaju građanima.
    Nastupile su bogate žetve lažnih diploma. Delilo se ordenje, rukopolagalo se i lagalo, širila se deponija.Srpsko društvo bilo je na umoru. Zavladali su najgori, svejedno da li je u pitanju parlament, vlada, crkva, vojska, tajna služba ili diplomatija.

    Sa stanovišta dirigenata u Briselu, samo je taj ljudski materijal mogao da osigura sanitarni koridor u koji će se pretvoriti deo periferije Evrope određen za deponiju. To će biti adresa stotinama hiljada još nerođenih stanovnika balkanskog limba. Kada jednom dođu na ovaj svet, mnogi od njih će poželeti da se izmeste negde drugde, međutim, adresa stečena rođenjem pratiće ih čitavog života.»

    (iz romana «Adresa» Dragana Velikića, Laguna, 2019)

    ОдговориИзбриши