уторак, 16. јун 2015.

putnik



u gluvo doba povesti
obreh se na slepom koloseku
švercerskim kanalom na pustopoljini
lažnim ispravama na uvid razrokom cariniku

ponesoh samo okrajak hleba i bocu domaćeg vina
na ovom putovanju iz prikrajka pratio me samo zalutali pas

i malo sunce za petama, zdruzgano
volujskim točkovima, kozjim stazama razbojnika i satira

nisam se dugo zadržavao po bučnim gradovima
u kojima tupo zvoni kadenca novčića bačenog prosjaku
nisam duže ostajao između otpozdrava i odmahivanja pijancima

osluškivao damare predgrađa i odjeke bleh veselja 
gledao modre slikovnice trgova u suton i jektičava lica proroka

kiša je spirala puteve i navirala bujice
okretoh se u pravcu pustinje koju su šibali severni vetrovi i pržilo
vrelo južnjačko sunce                                                                    

putovah danima i nedeljama, iznemogao, suv
putovah sa odbeglim robijašima, monasima, lovcima na glave

na kraju pustoši ugledah kolibu od pruća i blata
pokucah vrbovim prutom

čekao sam te, izusti neznanac pred vratima
(imao je rošavo lice pesnika u senci slamnatog šešira)
vreme je, uzvratih, goniči su tu, tik iza nas -

dok smo sporo odmicali vrletima klisure
(dvojica beskućnika u potrazi za smislovima)
naša su tela igrala na nišanima plaćenika iz zasede

prvi je hitac fijuknuo kroz vazduh prenuvši lešinare

tragom prosutog mastila
strvinari su kandžama počeli da kidaju stihove
hraneći našom pesmom svoje goluždravo potomstvo
                             
sričući reč po reč