петак, 23. мај 2014.

apokalipsa sada



savest nam u mulju ostala

isprva je sve delovalo
isuviše ljudski
dodolari se po selima
napiše od sreće
a bradata muza
zapeva svoj pobednički
evrosong

gradonačelnici
smirivahu
pastvu -

ostajte ovde, u domovima svojim

i bi potop

hidrometeorolozi
preslišavahu
bibliju

kler
molebanom
zavapi -

bog nas kara poplavom jer nas voli!

nevesta apokalipse se prikaza
na nebranjenim poljima

bujicom groznom

postradaše ljudi i stoka

solidarnost običnog sveta sa
nastradalima

nije se videla od mesijine
medijske arke -

bio sam tamo, braćo

da prebrojim mrtve




понедељак, 12. мај 2014.

pulp fiction
















likovi
iz petparačkog romana
razmenjuju nežnosti
fiksom u grudi
iglom razbludnog
voskresenija
pravo u srce požude
                                                                                  
likovi
iz petparačkog romana
turiraju ljubav
škripom nauljanih kočnica
pod gasom adrenalinskog
mačizma - praskavog
razdevičenja
anđeoskog lica asfalta

likovi
iz petparačkog romana
šmrču dosadu
na ogledalu narcisoidnosti

likovi
iz petparačkog romana
ne nose gaće
ispod korseta balerine

likovi
iz petparačkog romana
mame voštanim uzdasima                                 
otapajući zakrpe
slinavih maramica

likovi
iz petparačkog romana
žive brzim životom
reklamnog sna

likovi
iz petparačkog romana
stradaju zaključani u podrumu
posle dečje brojalice
sadomazo gospodara




четвртак, 08. мај 2014.

svet: divlji u srcu

















kuda?
kom kraku svastike se prikloniti?
prozračno čist je istok al' prazninom odiše,
zapadnjačka demokratija: golf-klub samoljubivih,
pisoar velikog brata-jenkija posle treće coca-cole.
ruske su trojke odavno zgazile sibirskog medveda.
kineski zid se urušio u našim smrdljivim depoima.
dalaj-lamu prepoznajemo u izbegličkom pasošu.
japanci mudro recikliraju svoje mrtve samuraje.
severnokorejanci žive mirno od danas do sutra.                 
afriku bi trebalo ponovo oploviti i kolonizovati.    
latinska amerika revolucionarni turizam evrope.
turska se šminka u glupim istorijskim serijama.
izrael se naoružava mirovnim konferencijama.
džihadisti se zdušno rekreiraju u spa-centrima.
ukrajina je dehumanizovano pozorje cinizma.
balkan blatokratija degenerisanih mesijanaca.
lepota bosne je u oku oebs-ovog posmatrača.
srbija je kleptomanski desert mmf-plutokrata.

seća li se neko zemlje slepog pesnika homera?
španskog komuniste tužnog lica – don kihota?
kasnosrednjovekovnog pesnika «zaveštanja»?
grbavog ričarda III iz pera neukog saksonca?
rimskog epigramatičara i njegovih holijamba:

«uvijek ćeš biti siromah, siromah ako li jesi,
emilijane, jer sad bogatim daje se sve.»





петак, 02. мај 2014.

mi, hipnotisani

















ko ne sluša pesmu, slušaće svog psihoterapeuta

ispotiha
tonući u pastoralni smiraj
na kauču televizijskog uspenja
zenicama blaženo zarotiranim prizorom 
kaleidoskopa u fraktalnom zagrljaju boja

svet se vrtoglavo umiljava oko magične čigre
 - tačke oslonca hipnotičke akupunkture - 
mentalnom projekcijom nevinog detinjstva
kladenca sa grgoljenjem bukoličkog slapa
rajske opuštenosti duše na praizvoru slika

iz dubine arhetipske blagosti pastelno izranja 
svetačka figura zaštitnika zalutalih čobanica
(svetost vrca iz svih saća sakralne košnice)
duh se oslobađa telesnih pribadača i kruži
sobnim beskrajem razmičući rašlje zidova

pre nego što te glas prizove nazad u stvarnost
osećaš čistu erotsku ljubav prema izbavitelju
onom čija slika transcendentira sa tv-ikonostasa
osećaš fini preobražaj u sebi, čuvstvenu radost
koju žudiš da podeliš sa najbližim pod hipnozom

ispotiha