понедељак, 12. октобар 2015.

naša pesma


naša se pesma piše u tišini sobe
pod nebom koje viri kroz tavanicu
pod zvezdama po kojima vrca mlečni put

piše se u iznudici vetra koji šljampavo hoda po kući
beskućnik slepih ulica, dah zaljuljane kolevke grada
siromašni rođak za sofrom na kojoj se sriče molitva

naša je pesma posramljena ogledalima
po kojima klizi luča davno ugašenih pobuna  
himere u podrumu okružuju trup ugljenisanog stiha

piše se u iznudici zemlje koja je izbljuvala kosturnice
krtičnjake obespokojenih duša, demonske utvare sna 
mahniti rođak u košulji svezanih rukava u ludoj kući

naša se pesma piše stolećima u iznudici u tišini sobe 
kada se jednog dana bude odista ispisala do kraja

čitaće je svako u potaji nadom a poricati glasno
u danima koji u stroju dolaze posle nas


уторак, 6. октобар 2015.

kiša



it's raining cats and wolves

kiša spira lica

uljane boje platna

kisela kiša

drlji sa kostiju meso

pelin kiša

gorka

klokoću usta

vrti se kist

cvetna kiša

u kosi

devojke

mirišljava

ljuta kiša

štipa oči

dečaka

puni

tegle

na prozoru

donosi

suze

narikačama

slatka kiša

topi

kredu

sa trotoara

slana kiša

soli

pamet

rekama

kiša

naša

nasušna

pere

ruke

zločinca

nad

jasminom

kiša

naša

skitalačka

kuca

na

kapije

grada

kane

mi

bistro

u

san