уторак, 24. децембар 2013.

lomača: auto-da-fé





 
dajte mi kutiju šibica i promeniću svet!   

lomača je piromanov radni atelje –
sve što sadrži materiju može i da gori,
nauka ipak veli: najbrže gori savremena
beletristika, to ima veze sa vikendaškim
stilom pisanja, drvo se vraća praiskoni,
roman bukvi, ljubavni izlivi junakinja
vlaknima celuloze, a sama beletristika
prirodnom rolovanju
materije;

nama su potrebne nove literarno-vatrogasne
sekcije, nalik onima iz farenhajta 451, odredi
profesionalno obučenih spaljivača-piromana
za primenjenu veštinu pirobibliofagije –
većinu knjiga bi trebalo spaliti ili čuvati
da bi se založile furune i kotlovi;

kažu i da najmirisnije gori plastika,
silikoni kad gore to je piromanova prava
poslastica, kavijar,
jednom godišnje trebalo bi javno spaliti                     
po jednu folk divu –
jeftinije je od vatrometa
a prizor veličanstveniji, dok
pevate vatrene hitove okupljeni
oko svečane lomače;

kažu i da najtrajnije gore cepanice
iz stranaka,
(negde oko božića, valja se spaliti
po koji političar)
premda
niko ne zna zašto –
psihologija praksom potvrđuje:
na lomači se poznaju junaci!

pa ko vrisne, badnjak stisne.






четвртак, 19. децембар 2013.

čekajući šeika godoa




                krivo je mrtvo more

čekajući šeika godoa
svilenkaste ubruse i kadifu
zlatom optočene đinđuve
dvogrbe kamile i leteće investicije
čekajući brkatog crnomanjastog emira
ulopanog naftnim flekama sa svim
robinjama iz pustinjskog čador-harema                      
čekajući arapskog princa na belom hatu
našeg tradicionalnog prijatelja po postanju
sa kojim je milina vazdan divaniti pod
zvezdanim nebom, pokraj šedrvana –
iste nas muke muče,
tebe, šeiče, višak blaga i kraljevska dokolica
od teškog blagostanja
 a nas, balkansku sirotinju iz srbistana,
 nas muči , o  plemeniti prinče,
kosmička nepravda zbog nestašice
naftnih derivata i manjka
 prokletih investicija!

no, kad bismo se udružili,
mi, maljavi i servilni k'o i svaka ropska služinčad,
(kod nas je sve na prodaju a priroda nam dala)
alavi jesmo, ali i ponosni na svoje poreklo;
i vi, premudri, u nafti okupani, čisti k'o
suza devičanska iz presvetog  harema,

pa da nas bog vidi i dušman da se stidi
da jašemo zajedno i u suton i u zoru,
i da pevamo pesme junačke,

                              o, šeiče, brate, najrođeniji...

šeik gleda, a sve mu se u stomaku valja
pa da l'
od čvarka il' od ljutog ajvara,

stade prdet' minut bez prestanka.





субота, 14. децембар 2013.

ansambl narodne muzike






























      (ispovest matorog džezera)

sve je počelo kao ritam
sekcija doma kulture           
neko je lupao
bubnjeve a                                                       
neko
duva
o
u

trubu

harmonikaš
mali

laza

razvlačio je đedovu
dugmetaru
 
po svadbama i
na                                                      
panađurima

ond
a

je neki aco iz
amerike

doneo trombon
bog te jebo
to su bili dani

duvao je k'o seljak
na vetrometini
prozeble
prste

na kraj
u

iz podruma našeg
malog                                                                             

geta

hrupi kosmata
dečurlija
pištolja
i ruž
a

i sve sjeba

pozerajkom







уторак, 10. децембар 2013.

zemlja kraljeva i budala





(iz brodskog dnevnika Ukletog Holandeza)

I OVAJ BROD PIJANIH LUDAKA NIKADA,
VELIM,
NIKADA U LUKU STIĆI NEĆE!
A NI POTONUTI, JER
HARON KAPETAN
(PREĐAŠNJI MITSKI LAĐAR I
MORNARIČKI OFICIR PAKLA),
ZA KORMILOM
VETROVE RAZAPINJE I LOMI,
А NA PRAMCU K'O SIRENA
PEVA MU GUZNA LORELAJ,
ОDISEJ OBEŠEN O JARBOL
ZA MOŠNJE,
КAO PRIMER                                                
BUNTOVNOJ POSADI  –

U POTPALUBLJU PURNJAJU ROBOVI
А SPARTAK, VOĐ IM,
VELIM,
NOVI USTANAK SMIŠLJA,
О, DA SE TALASI SKUPE K'O PESNICA
I MORE DA SE RASTAVI PO SREDINI,
О, DA SE BUDALE OTREZNE PRE NO
SVETIONIK ZASIJA U DALJINI,
ZAPEVAĆE ONI.

АLNOĆ JE ČUDNA, КURVINA, I
ONO MALO MIRA POD SVODOM
NESTA,
КАD BURA NAGNJEČI PRAMAC I
NADJAČA ROPAC IDIOTA,

А ОNDA SVE UTIHNU U EHO
КАD VESELA LUDA
ZAPEVA
U INAT ROBOVIMA,

NA RADOST KRALJEVA I BUDALA










понедељак, 02. децембар 2013.

moja velika, mrsna, pravoslavna svadba



duhovnost nam je mrsna
misao gnjecava poput čvaraka
volimo da topimo belles lettres u maz

društvo nam je pečenjara
politika ćevabdžinica mogućeg
kultura nepodmazana skara

vera nam je takođe masna                                              

religija čorbica od crevaca
kandilo zejtinjavo
sveti dim beo kao loj

naposletku
duša nam je svinjska džigerica
u skrami

posle obilatog akademskog jela

u ustima nam po ruža ostaje
trnje
zabijamo u nepce –

da iščačkamo slaninjave
rubove istorijskog pamćenja

mrsnog nasleđa i stida zbog
proždrane stovolovke

već
sutradan
izmet nam odiše tradicijom

четвртак, 28. новембар 2013.

nakot jede svoju revoluciju



dostojni naslednici
slavnih
peripatetičara
vrtimo se u krugu
šezdeset zima

slavimo velike datume
sanjamo velike jubileje

životi nam se potiru
glupošću

sokrata je pokvarila
omladina

žan pol mara skončao
u kadi
nožekanjom u prsa

kad najednom neki    
novi jakobinac
povika

ravno sa giljotine

hleba i igara
daj nam

krmačo revolucije

hleba, baruta i igara

da pucamo

da se veselimo

oj ha

trup tup tup




петак, 22. новембар 2013.

uterivači đavola


naš poslodavac nema
intelektualno
lakrdijaštvo i lukavost
geteovog mefista
plemenito mučeništvo
miltonovog palog anđela
nema ni mitsku auru
folklornih predanja niti
holivudsku šminku
moćnog ćopavog
jarca
                                                 
pravi nepomenik živi
kafkijanski u iznajmljenom
potkrovlju
sa bubama i štrokavim
potklobučenim zidovima
nosi poderanu odeću
somotni sako krpljenih laktova
i sam bubuljičav i poguren
smežurani starac
socijalni slučaj

od koga je i bog jednom davno
digo ruke

iako manihejski osuđen na zemaljsko
bivakovanje
njegov posao je da ipak
sačuva prirodne resurse dobra
da zlo ne prevlada sasvim

za njega rade suvonjavi činovnici
po trejd-centrima i poslovnim
zgradama bučnih prestonica sveta

njegov je posao da jednom godišnje
pošalje izveštaj o bilansu
dobra i zla
ravnodušnom stvoritelju

koji se tamo negde
u kosmičkoj praznini
smrtno dosađuje i smara
toliko da od pristiglih faktura
đavolove godišnje norme
sebi pravi

seksi origami 



петак, 15. новембар 2013.

kubisti


vrebaju iz potaje

u srcu grada koje ima
oblik makadamske
kocke

piju samo iz tetrapaka
odrasli na branku
kockici

imaju
fizionomiju superheroja
iz akcionih stripova

geometrijsku pravilnost
šturog ophođenja

inteligenciju begunaca
iz filmskog serijala Kocka

jedan živi i u mojoj
zgradi

svakog jutra
kad krene u kafanu
kaže ženi –

kocka je bačena!

žena ga pošalje u materinu







понедељак, 11. новембар 2013.

urođenici


nežni jelisejski kopljanici
nepatvorenih duša
žreci divljina
surovi u jednostavnosti
tuđi alijenaciji
bogovima nalik
                                        
njihov je hram
bršljen i glog
ledina i pustinja
prašuma i reka

njihov je mir
osunčan
ozvezdan
oplođen

nemaju svetsku bol
berzansku jagmu
mein kampf
oktobarsku revoluciju
političku korektnost

jebe im se za rupe u
budžetu

angažovanu umetnost

stranačku kopilad


субота, 02. новембар 2013.

urbane statue


              
Bore se za svoje mesto
pod krošnjom
za među u parku
proterani iz
istorijskih čitanki
viču na nagluve
penzionere
otimaju mrve
golubovima
u predvečerje
šljepaju po guzi
progresivne
srednjoškolke
zapišavaju svoj
urbani teritorij
namiguju pijancima i
beskućnicima
noću
kad trgovi i parkovi
opuste
šetaju od stabla
do stabla od klupe
do klupe
uzvikuju parole
psuju biste
iz komšiluka

gađaju se flašama
praznim kestenjem
šišarkama

ispovedaju zvezdama

ujutru opet vežbaju stav
nepomičnosti

plaši ih revizionizam
opštinskih ćifti

ravnodušnost svetine

 
              


недеља, 27. октобар 2013.

deadman




                                      
Pratio sam u stopu
Indijanca
                 iz plemena Navaho,
vozio me kanuom
do pučine mora, obala je mirisala
na mošus i tamjan,
pokazivao mi Veliki kanjon,
oblutak nesputane divljine i
buktinju pred sumrak,
kad nebo zapali srce prerije,
i kad njihanje vetrova umiri huk
Kolorada,
učio me da pratim tragove zveri
i pevam stare šamanske pesme
o prirodi i lovu,
da ne žalim telo i zaboravim
boli,
a pred jutro probudim svoju sen
nad pepelom
zaspalih  daljina,

da noć je kratkoveka utvara
predaka a san
nesavršenost ploti,

i da priroda uznosi duh
lepotom

neizrecivog stida
                  

четвртак, 17. октобар 2013.

šah-mat


ova partija počinje
obaranjem kralja
emigracijom
na samom početku

stvorena je nova
partija
od klasnih pešaka
proverenih
altruista

lovci na konjima
izbegoše
obradateli
poružneli

topovi su gruvali
po poljima
šahovskim
sve dok i oni ne
zamukoše

bivši pijuni
proglasiše
pobedu

nastade blagostanje
veštački raj
rokade bez kralja
štafete pešaka
plesne figure

no, neprijatelj
nikada ne spava

pešaci
bratstva i jedinstva
krvno se zavadiše

nastade revanš uz
majstoricu


cela se tabla
pretumbala
figure se poklaše
za svako polje
šahovsko

naposletku
kralj se
vrati na tablu

govorom pometen

crna kraljica ga primi
u bračnu ložu

šah-mat

 






недеља, 13. октобар 2013.

pozerje

Svet u kovitlacu medijske volje i prezira.
bure u kome se brat diogen uvaljao utonulo
u kokošji glib. samo grokot razobručenih svinja
okupan u pijačnom blatu. četiri jahača apokalipse,
maskiranih fantomkama, odraslih na projanici
iz mamine kuhinje, poziraju pijačnim danima
subotom izjutra: svaki nosi logo pogrebno-vašarske
diližanse. za njima topot krda rundavih bizona.


sklisko presamićeni crvi u redu za udičnu kukicu.
mamci su bačeni u praznosveti bunar želja.
zlatna sirena, taj porno-utopizam naših nadanja
ispržen u vrelom ulju naivne učiteljice života.

nikada, nikada ti neće biti jasno otkud toliko
nadgrobne buke svetine na trgovima pred
raspećem veleprodaje isusovog vaskrsenja.

pečat po pečat činovnikova ruka otvara.
po sredini krvlju prolivena obest ništih.
hartija će upiti palimsest mastila.

ostaće samo ova zimska utvara sna –

klovnova kapa na ispljunutoj silueti beline.
  

 

недеља, 06. октобар 2013.

prirodna negativna selekcija

Kad prvi Srbin iskoči iz Platonove pećine,
naprasno poput džeka-iz-kutije,
bi gladan i smeten, gologuz, rundav i prek.
Arheserbus imaše samo jednu urođenu manu,
sklon paradoksu, verovaše i u boga i u evoluciju.
Kako mu vremenom jedenje bogova ne napuni stomak,
započe sa konzumiranjem revolucionarnog štiva.
I okupi beslovesnu bratiju pećinsku, i ovo im reče:
Bratjo Serbi und sestre feministkinje, quo nam valja činit?
Našto da se pred svetom ružimo, mi, vazda pravoslavni
ateisti und sestre feministkinje? Za čiju polzu? Dupe drat?
Ako pristupimo Uniji jevropskijeh gora, da l' će nam ruže propevat?
'Oće l' Jevropa umeti da peva onako kako je estrada pevala o Njoj?   
Il' ćemo izvisit i za ono malo lipovog 'lada i kruškovače,

kada nam i guzice gorštačke budu brendirali k'o lak za cipelarnik.
Da ne pominjem polje korovskih božura, svetilište svih naših
mitoloških superheroja i nas samih, ortodoksnih bezbožnika.
Neg' ja predlažem da svi skupa atakujemo na susedno poljanče,
tamo gde belosvetska drtina Mc Donald ima farmu ovaca i
da ih ćapimo – jerbo koj' će nam moj američki ovčarnik usred
lijepe naše gore bijele, el' su ovce el' su labudovi, 'bem li ga!
A da onda, okrepljeni ovčetinom, podbunimo bratju iz rasejanja,
odnarođene gorštake preko bare i bratju-po-materi, lužičke Serbe,
kozačku omladinu i ostalu balkansko-azijatsku nomadsku gerilu,
pa da svi skupa, nas i Rusa 10x30 miliona + 10na9-ti mandarinaca,
osvojimo celu planetu i osnujemo carstvo dostojno serbo-sapiensa.

A da onda pošaljemo i našeg glasnika i na Mars, kažu da ima i
vangorštačke inteligencije, pa da porobimo i njih i da se proširimo.
No, prvo da izađemo iz ove usrane pećine Platonove (Grčka u krizi)
mnogo nas je na malom prostoru, a već se usmrdele nekome noge,
pa da svi skupa krenemo na sve četiri strane, pa kud koji, širite
svuda moju besedu i ne okrećite se nikad, daleko je sunce. Amin.
I krenuše kolone Srbalja predvođene patrijarhom Darvinojevićem,
stigoše na kraj planete i tu naseliše plodan krš pustopoljine.

Arheserbus ostade sam u pećini i gledaše da se ne nasmeje
potomstvu: postali su punoletni, pa neka im, nek' lutaju svetom,
a i u pećini ionako nemaše mesta za sve. Dobro sam ih zajeb'o.

 


среда, 02. октобар 2013.

ogledalo

            Razmnožava privide
            u staklenoj barici
            izranja lik sujetnog
            babuna

            razvodnjava suštine
            u prizmatičnom umu
            prelama avet unisone
            ličnosti

            okamenjuje očekivanja
            u zmijolikoj vlasulji
            snobovske
            gorgone

            priziva onostranost
            otrovane demone
            sokratove
            razbludnosti

            izgoni svet
            alisinog
            izbegličkog
            detinjstva

            odražava sebe
            u sobi prepunoj
            istomišljenika

            odblesci
            jednoumlja

            dok gledaš sebe u zrcalu

            i vodiš prozirnu ljubav

            u krhotinama

            razbijenih ogledala