петак, 27. октобар 2017.

gubilište


neka dođe nenadano
dok paraš kožu noktima
na unutrašnjoj strani
butine
prelaziš jagodicama
sklisko preko
raspuštenih grudi
jezikom grizeš
snene i rovite usne

neka bude u noćima
kovitlac žudnje
vatra doglasnica ploti
pohotljiva zmija
klizava niz kičmene oblutke
zapenušan slap
i uvojak-čelo koje izranja iz vira

neka se bestidni crni oblak
sa kišom i grmljavinom
sruči na našu kolibu

u ljubavi i ratu

ovog lepog jutra
u žar sagoreli zapis i dah

u očima bezgrešno plamte


среда, 11. октобар 2017.

gluvo doba


postadosmo odveć raskošni
suviše strpljivi, suviše gordi
za tu građansku berbu ušiju

i dalje:
od stabla ne vidimo ni taj lepi požar u šumi
a toliko se piroman namučio radi lepote

a gori ova truležna balkanska brvnara
cvrči i gori
do poslednjeg planinskog nokta
do poslednjeg liza

i dalje:
trebalo bi onome dojaviti, ovome dobaciti
konopac preko vode

potopila vas kukavna nedođija
i onaj što prorokuje dole na stočnoj pijaci
na južnjačkom naglasku

i vi, glasnici požara
piromanovi doušnici
jednooki kraljevi i slepci

manite se gluvih jadikovki
razmrsite udice ispod korena jezika
izvucite čuvar-mrežu iz drljavog oka

o pesniku?

rukama mu pokriti oba oka
prstima mu začepiti nozdrve

kroz zidove mu šaputati na uho
samo blage reči poraza i nade