среда, 24. децембар 2014.

mušmule su slatke tek kad su trule















štipkava oporost cijanovodoničnih isparenja u vazduhu
grad kao eksperimentalna gasna komora
zavoda za javno zdravlje
hipotenuza pijanca dok nazdravlja život
u jednakostraničnoj geometriji pijačne birtije
pas laje jer ne ume da mrzi
jojo-efekat u glavi malograđanina
svi smo mi građa/humus za etno-stereotipe
gradonačelnik od danas priča u jambima
pesnici pišu sonete i mljackaju rime
samo pop nikad ne kasni na sahrane
sprema se seča struje kmetovima –

komšija podigao kredit da pobije govna
brije đon od obraza mačetom
za ove iz skupštine samo je debela berta
dobacuje svojoj mušičavoj ženi u kuhinji
deca mu idu u specijalnu školu
jeftinije je
kad porastu upisaće neki menadžment kurac                  
ili zaštitu na radu
rajkova deca već zarađuju leba
mlađi mu švercuje travu a stariji diluje na veliko
ljubi ih teta žana

kad poraste i miša će preko granice

mušmule su najslađe kad su trule
zamotane u stare novine na tavanu

petrove literarne večnosti u klozetu

petar jakovljević je naš podstanar

(čita, sere i na zlo ne misli)




четвртак, 18. децембар 2014.

trči, lola, trči























njen pravi sado-pseudonim je evropa, a njegov mazo-avatar balkan

trči, lola, trči,
po snegu i po kiši,
trči zanesena, trči opijena
pesmom i vinom i snom,
trči mlada i puna života,

trči, lola, trči,
u susret deci, potomstvu, domu,
ukroćena, pripitomljena, ukalupljena,

trči, lola, trči,
u suret poslu, šefovskom namigivanju,                        
preljubničkoj postelji u iznajmljenom
hotelskom apartmanu,

trči, lola, trči,
trči na svekrvinu sahranu, muževljevu
selidbu, zaovinom detetu prvi rođendan,
izglasavanje novog budžeta 
jetrvinu drugu brakorazvodnu parnicu,                               
trči, lola, trči –

a onda, negde na pola puta,
između igraonice i groblja,
sudnice i jeftinog motela,                                                   

beži, lola, beži,

beži od svega, od života, od stida,                                       

beži, lola, trči

i ne osvrći se za sobom ni u snu!



reakcije na beogradski samit










уторак, 9. децембар 2014.

pomračenja















u susret suncu

neprozirna okna. upristojena beživotna trupla.
košmarni kovitlac. pokidani zupčanici lagera.
pijavice pune krvi. sisaju nepomične usne.
fabrička postrojenja. spinovanje starog kompasa.
igla što pokazuje sever. u pravcu juga.
magnetna polja. um beskonačno zarotiran.
prošlost. sadašnjost. aseksualni polovi smrti.
sećanja na budućnost. kad zaškripe točkovi.
buđenjem iz košmara. tupom rezonancom disanja.      

srebrnim kricima gulaga


pomračenja

korumpiranost svetla. oticanje boja. akvarel.
đavo je mračni impresionista. oborenih farova.
bakljožderi. lučokradice. kanibali svitanja. 
prosvetitelji tamne strane. mesečari na suncu.
elita mraka. rudarsko okno. podrumska grotla.
svet će konzumirati veliki tvrdokrilni insekt.
dok parkiraš kadilak u tami. spodobe podilaze.
ližu pomračenja. pljuvačkom gase sijalice. ližu.
oni dolaze. pomračenjem. farovi ih sablažnjuju.

ožiljcima svetla





субота, 6. децембар 2014.

ne sumnjam, gledam














kad bi filozofi zaista tumačili svet
u svoj svojoj oskudici opšteg
kada bi razumeli grč pojmova
stomačna nadimanja istine

videli prostor i vreme kao tela
okružena bodljikavom žicom
svoje teorije samo kao kukice
žičanih peteljki zarobljenog uma

kada bi čovek zaista spoznao sebe
rasporio sopstvenu utrobu saznanja
rasplamsao ugasla ognjišta sinapsi
pocepao kožurinu vlastitog bitka

oslušnuo pravi život u komešanju                           
bez kilavih utopija i izveštačenih babica
razgrnuo busen zemlje po kojoj sam hoda
i zasadio seme svog iskrenog sunovrata

možda bi i svet razumeo poraz filozofa
u svoj svojoj oskudici hleba nasušnog 
možda bi se čovek zaista spasao ako bi
bar jedna klica dobrote ostala u zemlji

ako bi iz nje iznikla bar jedna gljiva

sa slatkim ukusom sumnje

sa otrovnim ukusom nade










понедељак, 1. децембар 2014.

art noir














sladunjava igra dželata i žrtve

sjaj i beda velegradskih otaca
ganutljivi nokturno lišen romanse
ventilacione cevi isisavaju truležni zadah  
izrešetana voštana luča uličnih svetiljki
dim se puši iznad toplih šahtova noći

senka plaćenog ubice u mračnom haustoru

spljeskane nozdrve obezubljenog boksera
privatni detektiv dok pripaljuje poslednju cigaru       
u sačekuši iza skladišta kineskog ribljeg restorana

mačija gipkost golišave prostitutke na balkonu
dok melanholično ispija svoj pohotljivi koktel
i osluškuje u gradskoj magli otkucaje smrti

skiče sirene policijskih patrola u poteri
opojna zapara benzina koji curi na asfalt
neko je bezglasno jauknuo u suterenu i pao

senka plaćenog ubice nestaje u molskoj daljini

negde u memli iznajmljenog apartmana
stari zelenaš pečatira poslednji konto
još jedan iks preko imena dužnika

(i obavezno - bonus za ubicu)