петак, 27. октобар 2017.

gubilište


neka dođe nenadano
dok paraš kožu noktima
na unutrašnjoj strani
butine
prelaziš jagodicama
sklisko preko
raspuštenih grudi
jezikom grizeš
snene i rovite usne

neka bude u noćima
kovitlac žudnje
vatra doglasnica ploti
pohotljiva zmija
klizi niz kičmene oblutke
zapenušan slap
i uvojak-čelo koje izranja iz vira

neka se bestidni crni oblak
sa kišom i grmljavinom
sruči na našu kolibu

u ljubavi i ratu

ovog lepog jutra
u žar sagoreli zapis i dah

u očima bezgrešno plamte


1 коментар: