среда, 31. јул 2013.

čukni vo drvo

A onda udri glavom o zid,
   po tri puta na četiri zida,
   i nemoj stati sa ritmom jer
   pesma te sustiže, pesma
   starostavna iz jeftinih
   garsonjera, tamo gde trubaduri
   ujedoše vazduh  kroz otvore na
   trubi, pa onda zapevaj resko,
   soliraj na usnoj harmonici,
   ne boj se komšija, jer i oni
   pevaju kroz bronhije i paštete,
   otvori širom prozore, nek i
   ulica oseti šta znači biti
   veseo u svojoj koži, šta znači
   biti nakoženi malograđanin i
   narodska duša,

   a kad te zamori pesma,
   obriši znoj sa zidova i
   čela, obmotaj zavoj oko
   krvave glave, zagrli komšiju
   pred vratima i kreni


                                                                                   na posao u kafanu...


   pevajte, dodolajte, guslajte
                                 
                                 utrojte

уторак, 30. јул 2013.

bobo

bobo je rastao u vagonu boje lile,
zvali su ga bobo grobo, bobo smradino,
bobo se učlanio u stranku boje lile,
pevali su mu bobo grobo, bobo smradino,
bobo se oženio i pevao
bobo grobo, bobo smradino,

bobo je završio u ludnici boje lile,
pevali su mu bravo bobo

bobo majstore

понедељак, 29. јул 2013.

ujka sem



I sve vaše buntovničke
parole, ispisane sprejom duž
zidova gradskih geta,
nestaće sa prvom jeftinom
propagandom dušebrižnih
ribara, ukloniće ih
plakati titana iz foto-šopa,
malih i velikih zenica i reči
bajkovitih vilenjaka
i vi ćete im pohrliti u susret,
pitaćete: pošto da se prodamo?

I ONI ĆE VAM IZAĆI U SUSRET.

biće dirljivo gledati vas među
svim tim krvolocima scene,
kako svoje nevične talente
utapate u blato građanskih ideala
ponosni na svoje delo, kao
оtrovani sokrat, šampioni agore
i urbanih buvljaka,

i vama će nazdraviti ujka sem,
pobednik izbornog natjecanja,
samo znajte jedno:
iza svakog uspešnog
politikanta
stoji
             
njegova kurva narikača!




недеља, 28. јул 2013.

surogat



naše su rečenice posmrtne maske
razigranih marioneta

klonovi
insceniranog značenja

surogati
bez mitopoetičkog roditeljstva

postutopijska strašila
u kažnjeničkom kamenolomu
smisla

žrvnji bez slapova
ideja
kolonije nemuštih metafora

muzeji ugljenisanih
šumova
donori značenjskih oplodnji
ideološkim narativima

leksički dubleti
virtuelnog
šunda

robotičke proteze
osakaćenog
duha


naše su rečenice
zvezdane metastaze

metafizičke
mrlje
na klovnovoj odori

zagrobni citati
stvarnosti
do zuba nasmejanih

lirskih stihova


субота, 27. јул 2013.

mrtvi albatrosi

(univerzalne analogije pravednih) 

                koje da ti pojem, gazda mitke? 

pevaj mi o ološu belosvetskom
domaćim haleluja martirima
patriotama i satanistima,

pevaj mi o gnevu pokojnika
koga zdruzgali obdareni nekrofili
pesnici – povijesničari

pevaj mi o popečiteljima
bez blanko savesti
kovertiranim
budalama



o božanskom drvetu
svetom hrastu
pod kojim prorok pred izbore
propovedaše

pevaj mi o pederima ponosa
što tuku nedužne popove
u afterpartiju

o koncertnoj delti
folk muze
i tisućama odabranih

o pravdi zgaženih  
i nebeskim kočijama
đavoljem advokatu
i pokajanju

o srcu presađenom
lažnim dobročiniteljima
tužno sahranjenom
poniženju

o farisejima
tek izašlim iz tamnice
belih grobnica
okrečenim srebrnjacima

o kraljeviću
okrunjene krune
pesmi nad pesmama
svih zemaljskih
filistara

o krotkima duhom
jer njihovo je
carstvo
nebesko  

pevaj mi
pevaj

o pastvi
i srbijici našoj materi
jedinoj

ponajviše o stradiji –

toplokrznoj zapizdini
svih naših
molitvi