недеља, 27. октобар 2013.

deadman




                                      
Pratio sam u stopu
Indijanca
                 iz plemena Navaho,
vozio me kanuom
do pučine mora, obala je mirisala
na mošus i tamjan,
pokazivao mi Veliki kanjon,
oblutak nesputane divljine i
buktinju pred sumrak,
kad nebo zapali srce prerije,
i kad njihanje vetrova umiri huk
Kolorada,
učio me da pratim tragove zveri
i pevam stare šamanske pesme
o prirodi i lovu,
da ne žalim telo i zaboravim
boli,
a pred jutro probudim svoju sen
nad pepelom
zaspalih  daljina,

da noć je kratkoveka utvara
predaka a san
nesavršenost ploti,

i da priroda uznosi duh
lepotom

neizrecivog stida
                  

четвртак, 17. октобар 2013.

šah-mat


ova partija počinje
obaranjem kralja
emigracijom
na samom početku

stvorena je nova
partija
od klasnih pešaka
proverenih
altruista

lovci na konjima
izbegoše
obradateli
poružneli

topovi su gruvali
po poljima
šahovskim
sve dok i oni ne
zamukoše

bivši pijuni
proglasiše
pobedu

nastade blagostanje
veštački raj
rokade bez kralja
štafete pešaka
plesne figure

no, neprijatelj
nikada ne spava

pešaci
bratstva i jedinstva
krvno se zavadiše

nastade revanš uz
majstoricu


cela se tabla
pretumbala
figure se poklaše
za svako polje
šahovsko

naposletku
kralj se
vrati na tablu

govorom pometen

crna kraljica ga primi
u bračnu ložu

šah-mat

 






недеља, 13. октобар 2013.

pozerje

Svet u kovitlacu medijske volje i prezira.
bure u kome se brat diogen uvaljao utonulo
u kokošji glib. samo grokot razobručenih svinja
okupan u pijačnom blatu. četiri jahača apokalipse,
maskiranih fantomkama, odraslih na projanici
iz mamine kuhinje, poziraju pijačnim danima
subotom izjutra: svaki nosi logo pogrebno-vašarske
diližanse. za njima topot krda rundavih bizona.


sklisko presamićeni crvi u redu za udičnu kukicu.
mamci su bačeni u praznosveti bunar želja.
zlatna sirena, taj porno-utopizam naših nadanja
ispržen u vrelom ulju naivne učiteljice života.

nikada, nikada ti neće biti jasno otkud toliko
nadgrobne buke svetine na trgovima pred
raspećem veleprodaje isusovog vaskrsenja.

pečat po pečat činovnikova ruka otvara.
po sredini krvlju prolivena obest ništih.
hartija će upiti palimsest mastila.

ostaće samo ova zimska utvara sna –

klovnova kapa na ispljunutoj silueti beline.
  

 

недеља, 06. октобар 2013.

prirodna negativna selekcija

Kad prvi Srbin iskoči iz Platonove pećine,
naprasno poput džeka-iz-kutije,
bi gladan i smeten, gologuz, rundav i prek.
Arheserbus imaše samo jednu urođenu manu,
sklon paradoksu, verovaše i u boga i u evoluciju.
Kako mu vremenom jedenje bogova ne napuni stomak,
započe sa konzumiranjem revolucionarnog štiva.
I okupi beslovesnu bratiju pećinsku, i ovo im reče:
Bratjo Serbi und sestre feministkinje, quo nam valja činit?
Našto da se pred svetom ružimo, mi, vazda pravoslavni
ateisti und sestre feministkinje? Za čiju polzu? Dupe drat?
Ako pristupimo Uniji jevropskijeh gora, da l' će nam ruže propevat?
'Oće l' Jevropa umeti da peva onako kako je estrada pevala o Njoj?   
Il' ćemo izvisit i za ono malo lipovog 'lada i kruškovače,

kada nam i guzice gorštačke budu brendirali k'o lak za cipelarnik.
Da ne pominjem polje korovskih božura, svetilište svih naših
mitoloških superheroja i nas samih, ortodoksnih bezbožnika.
Neg' ja predlažem da svi skupa atakujemo na susedno poljanče,
tamo gde belosvetska drtina Mc Donald ima farmu ovaca i
da ih ćapimo – jerbo koj' će nam moj američki ovčarnik usred
lijepe naše gore bijele, el' su ovce el' su labudovi, 'bem li ga!
A da onda, okrepljeni ovčetinom, podbunimo bratju iz rasejanja,
odnarođene gorštake preko bare i bratju-po-materi, lužičke Serbe,
kozačku omladinu i ostalu balkansko-azijatsku nomadsku gerilu,
pa da svi skupa, nas i Rusa 10x30 miliona + 10na9-ti mandarinaca,
osvojimo celu planetu i osnujemo carstvo dostojno serbo-sapiensa.

A da onda pošaljemo i našeg glasnika i na Mars, kažu da ima i
vangorštačke inteligencije, pa da porobimo i njih i da se proširimo.
No, prvo da izađemo iz ove usrane pećine Platonove (Grčka u krizi)
mnogo nas je na malom prostoru, a već se usmrdele nekome noge,
pa da svi skupa krenemo na sve četiri strane, pa kud koji, širite
svuda moju besedu i ne okrećite se nikad, daleko je sunce. Amin.
I krenuše kolone Srbalja predvođene patrijarhom Darvinojevićem,
stigoše na kraj planete i tu naseliše plodan krš pustopoljine.

Arheserbus ostade sam u pećini i gledaše da se ne nasmeje
potomstvu: postali su punoletni, pa neka im, nek' lutaju svetom,
a i u pećini ionako nemaše mesta za sve. Dobro sam ih zajeb'o.

 


среда, 02. октобар 2013.

ogledalo

            Razmnožava privide
            u staklenoj barici
            izranja lik sujetnog
            babuna

            razvodnjava suštine
            u prizmatičnom umu
            prelama avet unisone
            ličnosti

            okamenjuje očekivanja
            u zmijolikoj vlasulji
            snobovske
            gorgone

            priziva onostranost
            otrovane demone
            sokratove
            razbludnosti

            izgoni svet
            alisinog
            izbegličkog
            detinjstva

            odražava sebe
            u sobi prepunoj
            istomišljenika

            odblesci
            jednoumlja

            dok gledaš sebe u zrcalu

            i vodiš prozirnu ljubav

            u krhotinama

            razbijenih ogledala