lomača: auto-da-fé

 

dajte mi kutiju šibica i promeniću svet!   

lomača je piromanov radni atelje –

sve što sadrži materiju može i da gori,

nauka ipak veli: najbrže gori savremena

beletristika, to ima veze sa vikendaškim

stilom pisanja, drvo se vraća praiskoni,

roman bukvi, ljubavni izlivi junakinja

vlaknima celuloze, a sama beletristika

prirodnom rolovanju

materije;

nama su potrebne nove literarno-vatrogasne

sekcije, nalik onima iz farenhajta 451, odredi

profesionalno obučenih spaljivača-piromana

za primenjenu veštinu pirobibliofagije –

većinu knjiga bi trebalo spaliti ili čuvati

da bi se založile furune i kotlovi;

kažu i da najmirisnije gori plastika,

silikoni kad gore to je piromanova prava

poslastica, kavijar,

jednom godišnje trebalo bi javno spaliti                     

po jednu folk divu –

jeftinije je od vatrometa

a prizor veličanstveniji, dok

pevate vatrene hitove okupljeni

oko svečane lomače;

kažu i da najtrajnije gore cepanice

iz stranaka,

(negde oko božića, valja se spaliti

po koji političar)

premda

niko ne zna zašto –

psihologija praksom potvrđuje:

na lomači se poznaju junaci!

pa ko vrisne, badnjak stisne.