недеља, 24. август 2014.

poker za sirotinju

















igra u kojoj unesrećeni ljubavnici kapitala
okreću fortunino mlinsko kolo
žrvnjem nezajažljive
propasti

kuda sa gomilom iznajmljenih čipova?

za stolom prekoputa vrebaju depresivni kuler
ophrvana udovica i pomahnitali bingo kauboj –
jedan od onih second-hand adrenalinskih luzera
sa tv reklame za najglatkiju bradu pod oštricom žileta
(a zapravo samo još jedan samoubica u hotelskoj odjavi)

za stolom udesno ulickani kicoš sa parom kečeva
blagim osmehom istreniranog blefa dobar glumac
u palanačkom pozorištu nalakiranih truležnih lutaka
iluzionista sopstvene zablude i opsenar koji druge zavodi
čestim all-in pljuskom čipova po negovanoj zelenoj čoji
(a zapravo samo još jedan bogatun na vikend dokolici)

za stolom ulevo sirotinja koja se igra hipotekom
gubitnici svih mogućih igara na sreću lutrija i tombola      
šibicari i secikese svojih poročnih nagona i žudnji
kockari životnih stranputica i socijalnih bespuća
patetični na slavlju - patetični dok gube svu ušteđevinu
(a zapravo porodični ljudi sa omčom umesto kravate)

za separisanim stolom u dnu klijentela na visokoj nozi
vladini činovnici i tajkuni opranih bibliografija samozvane
vladike novog kapitalističkog pisma milijunaši bez srama
samo što su njihovi čipovi zlatnog kova posebno dizajnirani  
na samom ambrozijskom izvorištu fortuninog blagovneta
(a zapravo dripci sa neobrisanim guzicama na dlanovima)

odista - kuda sa gomilom bezvrednih čipova?

среда, 20. август 2014.

pravi detektivi

















misterija umotana u misteriju i
sakrivena u kriptogram
tajne


pravi detektivi su naša kriminalistička
avangarda

forenzička pikanterija hit logičke
dedukcije

ne dao ti bog da budeš serijski ubica
u svom selu

to kad se digne na noge pa počne da
istražuje                                                  

rimanovu hipotezu problem slobode
metafizički dokaz o postojanju
boga

ma idi begaj

pa kad uzme lupu preko palca      
prikurnjavi lulu muštiklu električnu
cigaretu

a sve preko kurca staloženo

poželiš i sam da budeš inspektor
za krvne delikte

pa kad sretneš ubojicu u nekom
ćumezu poljskom nužniku
golubarniku

a ti sav važan sa novom plastificiranom
legitimacijom

a on jadan čeka medijsku hajku kamere
holivudski slou-moušn prepad

kad ono zatekneš ga razgaćenog na klonji
sa papirom na bulji

gleda on tebe gledaš ti njega nepomično u zenice
uštipan neveselim smradom

a wc papir se sam od sebe tajanstveno odmotava
gle čuda  sve je sad posve jasno
klupko misterije

u njegovim je nečistim
mislima

(tražen zbog dekapitacije klovna)


 


среда, 13. август 2014.

pesničenje


















boks je džentlmenski sporazum
između režimske pesnice i
građanske arkade

u višedecenijskom klinču nestade i
ono malo zlovolje i besa što bi u nama –
ostade nam samo ovo veselo šaketanje
krošeizirana obest zamahnute empatije
solidarnost udaraca oznojenih takmaca
blažena prosvećenost dirljivim aperkatima
nokdauni iz čistog razumevanja drugog!
izlivi nemušte iskrenosti u socijalnom ringu
i odbrojavanja nad odrom ozarenog lica

boks je bildungs impresario naše savesti
fight-club ličnog mazohističkog blaženstva
te libido naših sputanih klasnih demona

ergo

kad stupiš jednom nogom u taj ring                       
provučen
međ' sajlama i med snom

dok ti se koža svlači u zglobove
a rukavice upiju snagu sapetih mišića

volja se galvanizuje jednim treptajem oka

a onda

tišina ukrštenih pogleda
dok ti komšija proniče pravo u dušu

(građanski snošaj sreće) 

pre poštarevog povika:  fight!     

osećaš ništa do bezgraničnu

ljubav




петак, 8. август 2014.

kako svira srpska violina














violina svira u kontraritmu ulice
gudalom premazanim lojem pečenjara
razbijenom kadencom parkova sa izvađenim kutnjacima kaldrme    
jarkošču grafitisanih fasada i opojno nalakirane truleži
svira pesme junačke iz đubretarskih kesa
naslonjena na šiju grimiznog psa lutalice   
violina ume da zasvira i otužni melos ljubavnih zakrpa
na taktove pijano/podatno slinavih devojaka iz haustora
ume i da imitira zvuk slapova pišaćke iza zgrada
da zagudi grizodušjem/lelekom urnisanog serba
koji jedva napipava kvaku kafanske fajront idile
ume da zasvira koliko si naivan i glup, moj rođače
sa sela, vidim da su te pretvorili u serijskog ubicu
ume da zacijuče ko vodvilj u stanici milicije u koju
te svečano sprovode posle bolničkog ušivanja a
svi su kostimirani ko rokoko balerine u teranju
ume, braco, da svira ta violina i da boli u duši
sve modrice koje naočarama skrivaš od bližnjih
tvoja su duhovna pasija na putu ličnog spasenja
ume da svira ta violina od gipsa i proteze dok
te jednog lepog dana izvode u kolicima sa
svim prelomima i iščašenjima
zavojima i gazama
ko pijačnu
mumiju 

čuješ u daljini uličnog svirača

i pitaš oca/mater/snašu

otkud ovde međ govnima violina


 


  

петак, 1. август 2014.

nezvani prorok


















              niko nije postao prorok na svojoj svadbi

najavljen kao jeretički trbuhozborac sa fonetskom
korekturom u jednačenju nepodobnih suglasnika
apokrifni istoriograf sa uvidom u razistorijsko –
povest nikad nije tek smetlište činjenica, već trud
oko selektivnog odlaganja faktografskog otpada
u klinički sterilisane kontejnere i poetske deponije

umeo je po potrebi da stihuje čistim bugaršticama
katkad i da rimuje sonetne vence sa sve magistralom
uzvišenim ko kec-na-desetku čistog poker nadrealizma          
sa sve imenom i prezimenog velikog brata u akrostihu
umeo je i da zapeva baritonom koji šeretski sublimira
moć proricanja sudbine na brdovitom i kišnom balkanu

u prvim redovima počasna mesta paraplegičara i jurodivih
pored njihovih kolena motali su se uškopljeni kepeci sa
svojom mongoloidnom bratijom verujućih antiglobalista  
pozadi su se snebivali poluinteligenti i bradate usedelice
treći red je bio rezervisan za činovnike i agitprop veterane
u ostalim redovima mešavina motike, kuke i silikonskog želea

gost podvi rep pod šinjel a rogovi mu opletoše mikrofoniju
malo se iskašlja u trajanju od 7 minuta sinestezijskog šljama
i započe svoju jadikovku o caru konstantinu i carici kleopatri
srbskim herojima i heroinama zabranjene geštalt-mitologije
u publici nasta muk te se resko začu spontan vrisak jurodivih

ostali

sve dva po dva – kepeci usedelice paraplegosi i silikon-želei

odhramljaše ponosno u novu kristalnu noć