poslednji
se spremao
za odlazak
u
tišini predsoblja
proturao
ruku
desnu
u desni rukav
levu
ruku u levi
napolju
je kopnilo
jenjavala
pesma
gradskih
uškopljenika
kada
je polazio
nije
se osvrtao
koga
bi pozdravljao
s
kim bi se rukovao
ugasio
je sijalicu
poslednju
u gradu
već
kada je zamakao
daleko,
daleko
iza
brda
utvare
su ga pratile
tad
je posuo malo soli
preko
branika otadžbine
nežno
otpuhnuo
Нема коментара:
Постави коментар