четвртак, 07. јануар 2016.

u početku beše privid



lice

gleda u ekran

u tv-u

lice

gleda

iz ekrana

(nepomičnost kadra)

gasim tv

lice

gleda

praznu sobu

izlazim u šetnju

(donji rakurs)

scenska magla

diže se ulicom

tonac vreba

iz koprivnjaka

iznenada

nasred ulice

lupim

glavom o zid

lice

ustaje iz fotelje

osvrće se

umesto zida

gledamo se

netremice

cure pikseli

ko si ti

ko si ti

(panorama/total)

rastelovljen

glas

(spiker/off)

dolazim

u ime

stvarnosti

jesam

(montažni preskok)

lice

gleda u reku


Нема коментара:

Постави коментар