urbane statue

              

Bore se za svoje mesto

pod krošnjom

za među u parku

proterani iz

istorijskih čitanki

viču na nagluve

penzionere

otimaju mrve

golubovima

u predvečerje

šljepaju po guzi

progresivne

srednjoškolke

zapišavaju svoj

urbani teritorij

namiguju pijancima i

beskućnicima

noću

kad trgovi i parkovi

opuste

šetaju od stabla

do stabla od klupe

do klupe

uzvikuju parole

psuju biste

iz komšiluka

gađaju se flašama

praznim kestenjem

šišarkama

ispovedaju zvezdama

ujutru opet vežbaju stav

nepomičnosti

plaši ih revizionizam

opštinskih ćifti

ravnodušnost svetine