smrt romana fabulanskog

Izdahnuo je blaženo, u svom raskošnom

letnjikovcu na planinskom perivoju,

 

tomovi njegovih tetralogija, sa hiljadama

pređenih kilometara reči, čuvaju police

ustajalih podruma biblioteka od pogleda

nezahvalnih čistača i zalutale dece,

kritika će dugo obigravati oko zemnih

ostataka literarnog leša, sa uzbuđenjem

prostitutke pred bogatom klijentelom,

proglasiće kraj jedne epohe i početak

ništavila, njegov parastos biće ujedno

njihovo poslednje književno veče,

a onda će se mlađi pisci, izmileli iz

svojih sobnih prljavština, složno

popišati na njegovo miro.