(antinomije štrokavog uma)
Pij, Sokrate,
država časti!
A. Novaković
istina nije odmazda ni kolebanje volje martira
nije promaja u ušima koja duva pištaljkom redara
istina nije hlebna lutrija sa sedam taličnih kora
nije zakuska posle obilatog ručka konformiste
nije sezonska indulgencija bezgrešnog patrijarhata
istina nije ni konfabulacija dementnih pastira
hodočašće izgubljenog stada u potrazi za zlatnim runom
ničija zla maćeha niti bogomoljka infantilne nacije
nije monodrama jednočinka nad grobovima predaka
bajka koju idiot priča obraćajući se beslovesnoj gomili
nije ljubav između dužnika i zadužbinara
niti scensko oblizivanje suvoustog diktatora
nije uneređivanje podanika sa mekom stolicom
niti malj koji dokrajčuje nepoćudne veštice
istina nije glavosek tiranina na točku povesti
koji raseca po sredini taj posni kolač od balege
nije novogodišnji poklon sa glavom deda mraza
samožrtvovanje vlastodršca zarad opšteg blagostanja
opustela grobnica faraona kojoj se pristupa
mišjim kamerama i finim četkicama arheologa
nije ni pešačenje nesrećnika po vremenskoj petlji
harfistkinja koja okida po moždanim strunama veka
istina se otkriva u nemogućem kao cvet na đubrištu
hiljade utamničenih uvek sneva jednu istinsku misao
pij, sokrate, naiskap, nazdravlje ti bilo!
Нема коментара:
Постави коментар