mesta
presvlačenja su bila javna
u
kabinama na ulici, u ostavama iza zavesa
nova
tela su visila na čiviluku u boksovima
svako
je imalo svoju etiketu, svoj upotrebni rok
stara
tela su odlagana u skladišta i reciklirana
zajedno
sa industrijskim otpadom presovana u kocke
tela
za svečane prijeme, tela za porodična okupljanja
tela
za rekreaciju, tela za socijalnu subordinaciju subjekta
tela
su sortirana prema rasnom kodu i klasnoj posteljici
bilo
je veoma važno redovno obnavljati telo metamorfozom
kultura
neprekinutog telesnog preobraćenja jedinke
postala
je temelj nove religije – sintetičkog narcizma*
konvertiti
su nagrađivani napredovanjem u društvu
dok
su islužena i polovna tela istovarivana na deponiji
redizajnirani
modeli su se prodavali tokom praznika
totalna
rasprodaja je najradosniji dan u životu vernika
dok
traje akcija iznošena tela su se bacala po ulicama
nalik
zmijskim košuljicama truleli su preljušteni dronjci
jedan
domaćin koji u vrevi ne nađe ljušturu novog tela
gamizao
je u smežuranoj smesi plastike i užeglog mesa
bio
je nalik pačavrisanoj krpi onoga što tradicionalisti
nazivahu
dušom, sada sintetički zigot budućeg reciklata
naposletku
ga primeti mnoštvo sažaljivo mu pokazavši
telo
prosjaka koje je dole niz ulicu ležalo u hrpi smeća
tako
su ga i našli organi reda sklupčanog pokraj zida
u
nagoti duše koja je cvilela za svojim obećanim telom
umlatili
su ga motkama od bambusa
*
subjekt konzumiranja (potrošnje), a naročito potrošnje tela, nije ni Ja,
ni subjekt nesvesnog, već vi, ono you u reklamama, odnosno onemogućeni
subjekt, fragmentiran i prepravljen dominantnim modelima, «personalizovan» i
angažovan u razmeni/znaku, vi je
simulacioni model drugog lica i razmene, ono u suštini nije niko, samo fiktivni pojam koji podržava
diskurs modela. To vi, više nije ni
onaj o kome se govori, već posledica udvajanja koda, ona utvara koja se javlja
u ogledalu znakova. (bodrijar, simbolička razmena i smrt)
