gradovi u plamenu razbuktalog asfalta
lica su umazana
bojama semafora koji otiče
crveno
krv koja kola
venospletom ulica
žuto
prosijava
prozirna lica gondolijera
zeleno
plivam ka njenoj
kapiji
s buteljkom vina
naležem telo
nežno preko praga
s one strane je vir
izmigoljena senka
haljine
s ove je karneval
povorka pod
maskama u sjaju svetiljki
mesec razliven u
kanalu
musava deca
sa kornetom
sladoleda
izjutra
obezbojen dah
oparani šavovi
jastuka
nasukan na košmar
nema tu
istinske ljubavi
u ovom gradu koga
probija sunčev zrak
kroz otvore
žaluzina, plahe zavese, ravno u teme
usnulog arlekina
Нема коментара:
Постави коментар