dom je otišao od nas

povratak u zavičajnost uvek prinosi

male dlakave smrti

potura pod žilu jezika

vrelu so sa asfalta

uvek obraduje crnu mačku u prolazu

zacakli se svetlosni miš

u žižnom lavirintu sreće

melodije u kakofoničnom boflu

to se samo klaunovi glupo cerekaju

u komercijalnoj pomami tržišta

nove virtuelne forme zamenjuju

stare virtuelne forme

cede se dimnjaci na suncu

oko zuri kroz fišek

sladoled curi niz rukav

mutave su ove ulice

sa ivicama od plastelina

promine kamion sa peskom

zaspe te pastelom pustinje

uvek nešto biva otkinuto posle putovanja

gledaš i ne veruješ (odna)rođenim očima

dom je otišao daleko od nas!

na mestu klizišta

vrti se temelj za dobrodošlicu ko umiljat pas