недеља, 08. фебруар 2015.

roršahova projekcija sreće















        ovako nije bilo veselo još od ’41.
      
fine su ivice
plišanog jutra, kao iz bajke
gumiranog princa rolaju
u ćebe i filuju lingvističkim
grubostima, raskršća su slavnih,
tek rođenih pod obroncima
sećanja, mreti za čast i pakost,
nikad ne nositi pantalone ispod
oblaka, a anegdotu o klovnu obavezno
prepričavati na času veronauke,
rebra su nam zlatna a koža nam
jaka ko u guštera, ne vezujte laso                                  
u ponedeljak i nedeljom ne bacati
metafore u kontejner, ribu
usoliti i pojesti glavu, decu
pohovati na suncu, misliti na
potomstvo i uvek, uvek
raditi za dobrobit čovečanstva,
maska zoroa čeka te na pijačnoj tezgi,              
adrenalinski šok u javnom klozetu,
udri u bubanj veš-mašine za buncanje,
ispaljuj svoj lepršavi roj pink konfeta
maramom trulo zagovnjenih sumraka,
želja mi je da ostarim sutra i ne
umrem kao bedni mesečar eona,
zato raspirujem dim iz glave
čeličnog bizona i znam da me
voli jedna lolita, ispod
suknje brodić nasukan na
sprud robinzonovih mošnica,
zato ne čekaj me mrtvi albatrose           

kad pojedem sav sumrak
                     postaću  podlac i nitkov




Нема коментара:

Постави коментар