ovako
nije bilo veselo još od ’41.
fine su ivice
plišanog jutra, kao iz bajke
gumiranog princa rolaju
u ćebe i filuju lingvističkim
grubostima, raskršća su
slavnih,
tek rođenih pod obroncima
sećanja, mreti za čast i
pakost,
nikad ne nositi pantalone
ispod
oblaka, a anegdotu o klovnu
obavezno
prepričavati na času
veronauke,
rebra su nam zlatna a koža
nam
jaka ko u guštera, ne vezujte
laso
u ponedeljak i nedeljom ne
bacati
metafore u kontejner, ribu
usoliti i pojesti glavu, decu
pohovati na suncu, misliti na
potomstvo i uvek, uvek
raditi za dobrobit
čovečanstva,
maska zoroa čeka te na
pijačnoj tezgi,
adrenalinski šok u javnom
klozetu,
udri u bubanj veš-mašine za
buncanje,
ispaljuj svoj lepršavi roj pink konfeta
maramom trulo zagovnjenih
sumraka,
želja mi je da ostarim sutra
i ne
umrem kao bedni mesečar eona,
zato raspirujem dim iz glave
čeličnog bizona i znam da me
voli jedna lolita, ispod
suknje brodić nasukan na
sprud robinzonovih mošnica,
zato ne čekaj me mrtvi albatrose
kad pojedem sav sumrak
postaću podlac i nitkov
Нема коментара:
Постави коментар