neki su vojnici
pratili žene
cupkajući na
štulama
sa patrljcima amputiranih nogu
u bledim
vijetnamkama iskrzanih kragni
pohotni invalidi
prezreni od sveta
zaboravljeni od
majčice države
koja im se
materinski popišala u zdravstveni karton
onda su zbijeni u
čopore obdelavali kafilerije
nadajući se
dobroj komadiški slanine
ponosni
sindromaši topovsko meso psi rata
veterani unapred
izgubljenih epskih bitaka
ničega nema
epskog kad vam granata pokida telo
ili kad se u
bolnici probudite sa erekcijom
ako fali ruka,
ništa strašno, nećete igrati bilijar
ako fali noga,
ništa strašno, nećete igrati stoni-tenis
ako fali glava,
ništa strašno, nećete više razmišljati
neki su vojnici
pratili žene
cupkajući na
štulama
sa patrljcima amputiranih nogu
u bledim vijetnamkama
iskrzanih kragni
iza njihovih
glava pomaljale su se u dimu ruševine
jurišnici sa
nožem među zubima krvožedni kandelabri
stenjale su
gusenice đubretarskih kamiona u zoru
parkovi su
odisali svežinom posmrtnih humki
zvezdana noć
rafalno je milovana cvrčcima
prizori koji se
mešaju sa telima koja nisu tu
boje koje su
pastelno gasile ulične svetiljke
mirisi gustih
ugrušaka izbegličkih sećanja
zvuci pobedničkih
bliceva fotoreportera
i ukus pogani
jedne silovane zemlje
Нема коментара:
Постави коментар