i pakao ima svoju rutinu, zar ne?

oglodana rebra televizijskih antena

na crepastim grudnjacima krovova

dimničar u crnom kombinezonu

fetišista koji donosi jutarnju sreću

niz ulicu poštar grabi monociklom

pekari ga mame mirisom žu-žu peciva

gradski pijanac uranio pristojnim gegom

iz kafane pljusne kofa vodurine po betonu

pačija školica raskrilila beslovesna okna

iz učionica bubnja žamor krmeljive dečurlije

mlađa guzava učiteljica dok popravlja šminku

iza ormana u ćošku ruralno kršeći kredu ko klas

iza škole klate se masivna crkvena zvona

drombuljajući na trzaj zavičajnog kvazimoda

na pijačnim tezgama skapava gnjili paradajz            

vozeći gospođu dejzi taksista psuje sve živo

i sunce se nekako smanjilo u naprstak selfija

fenserskim odbleskom izloga optičarskih radnji

baklave su oduvek bile natopljene mučninom vekova

makabralnim trbušnim plesom orijentalnih brineta 

kolporteri uzvikuju vođino ime rskavim naglaskom

burek se cedi u fišecima grube hartije sa masnim iverjem

karuce su se opet prevrnule na gradskoj raskrsnici

konje su pregazili istim ambulantnim kombijima od juče

i konje ubijaju, zar ne?

i pakao ima svoju prekaljenu rutinu

svoj svetovni poredak beznačajnosti ugljenisanog totema

rasklopljen poput džepnog časovnika na lančiću

oko maznog đavolovog repa

on uvek, uvek pokazuje minut do dvanaest

polusvet

žojka

polusvet hrkćući ispira usta

iz kupatila vrišti grgoljavi mlaz

polusvet srče svoju jutarnju kafu

krmeljiv u sobnim papučama na tufne

žojka

mačka se omacila u korpi za veš

nekome je s treće etaže ispala štipaljka

pogni glavu kad prolaziš kroz modru vešernicu

kao jedra na jarbolu vijore zastave tvojih lanenih košulja

žojka

svatovi su došli po mladu

trube u dvorištu iz automobila

okitiće i tebe u mimohodu nepažnjom

odigraćeš i kolo na betonskom proplanku

žojka

čuvaj se sladunjavih banzova

šalterska službenica gleda kroz tebe

nisu te udostojili ni letimičnog pogleda

preskoči glumačku audiciju za ginjol lutkare                 

žojka

naspi još jednu za vodoinstalatere

kafanska tuča u kojoj te mlate ko vola

sokolarstvo je bilo tvoja najiskrenija pasija

zaljubio si se u stidljivu usedelicu iz ciganmale

žojka

zajebi klovnove iz grada

nisu ti ravni preispoljni maroni

noćas si uvošten uneo semafor u stan

polusvet je odavno zaspao lakim polusnom

a ti buljiš u sijalicu koja uz prasak stakla pregoreva

žojka

pola čovek – pola lav

 

roršahova projekcija sreće

        ovako nije bilo veselo još od ’41.

      

fine su ivice

plišanog jutra, kao iz bajke

gumiranog princa rolaju

u ćebe i filuju lingvističkim

grubostima, raskršća su slavnih,

tek rođenih pod obroncima

sećanja, mreti za čast i pakost,

nikad ne nositi pantalone ispod

oblaka, a anegdotu o klovnu obavezno

prepričavati na času veronauke,

rebra su nam zlatna a koža nam

jaka ko u guštera, ne vezujte laso                                  

u ponedeljak i nedeljom ne bacati

metafore u kontejner, ribu

usoliti i pojesti glavu, decu

pohovati na suncu, misliti na

potomstvo i uvek, uvek

raditi za dobrobit čovečanstva,

maska zoroa čeka te na pijačnoj tezgi,              

adrenalinski šok u javnom klozetu,

udri u bubanj veš-mašine za buncanje,

ispaljuj svoj lepršavi roj pink konfeta

maramom trulo zagovnjenih sumraka,

želja mi je da ostarim sutra i ne

umrem kao bedni mesečar eona,

zato raspirujem dim iz glave

čeličnog bizona i znam da me

voli jedna lolita, ispod

suknje brodić nasukan na

sprud robinzonovih mošnica,

zato ne čekaj me mrtvi albatrose           

kad pojedem sav sumrak

                     postaću  podlac i nitkov

poetska fiskultura

ono što te ne ubije, to te lepo oblikuje

tih dana

krici su dopirali iz prigradske teretane

lirski subjekt

radio je neosimbolističke vežbe

preskakanje vijače

uski sklek

ruski sklek

tigrov skok

preklopljena špaga

mrtvo dizanje

let mrtvog albatrosa

onda je lirsko "ja" zaleglo na benč

jednoručno iživljavanje sa tegovima

dvoručni teg na ravnoj klupi
levitacija sa vizijom trojeručice

sve pod budnim nadzorom

instruktora za metričku pravilnost

onda se latilo definicije

4 kvarteta za bicepse sa bučicama

3 sonetna venca za tricepse

1 kosovski ciklus za zatezanje guze

naposletku

fina izdefinisanost sintakse tela

vidno uvećanje leksičke muskulature

efekat opalizacije duž ramenog pojasa

grudna harmoničnost metaforičkog koša

semantička slojevitost bi-tri-kvadri-cepsa

tih dana

blicevi su sevali iz medija centra

okružen prsatim manekenkama 

uljano zaošijan lepršavom trakom

sa visoko podignutim peharom

na pobedničkom postolju

za

mistera poetskog univerzuma

lirski subjekt je pozirao

sladunjavo se kezeći auditoriju

uz spontane grčeve asketizma 

memento mori

neki su vojnici pratili žene

cupkajući na štulama

sa patrljcima amputiranih nogu

u bledim vijetnamkama iskrzanih kragni

pohotni invalidi prezreni od sveta

zaboravljeni od majčice države

koja im se materinski popišala u zdravstveni karton

onda su zbijeni u čopore obdelavali kafilerije

nadajući se dobroj komadiški slanine

ponosni sindromaši topovsko meso psi rata

veterani unapred izgubljenih epskih bitaka

ničega nema epskog kad vam granata pokida telo

ili kad se u bolnici probudite sa erekcijom

ako fali ruka, ništa strašno, nećete igrati bilijar

ako fali noga, ništa strašno, nećete igrati stoni-tenis

ako fali glava, ništa strašno, nećete više razmišljati

neki su vojnici pratili žene

cupkajući na štulama

sa patrljcima amputiranih nogu

u bledim vijetnamkama iskrzanih kragni

iza njihovih glava pomaljale su se u dimu ruševine

jurišnici sa nožem među zubima krvožedni kandelabri

stenjale su gusenice đubretarskih kamiona u zoru

parkovi su odisali svežinom posmrtnih humki

zvezdana noć rafalno je milovana cvrčcima

prizori koji se mešaju sa telima koja nisu tu

boje koje su pastelno gasile ulične svetiljke

mirisi gustih ugrušaka izbegličkih sećanja

zvuci pobedničkih bliceva fotoreportera

i ukus pogani jedne silovane zemlje