parnasovac

nazuva svilene papuče

oblači tesne pantalone od najfinijeg tvida

(ne nosi gaće - redovno pohodi kolonoskopiju)

potom zagrne svečani žaket i naglavi cilindrični šešir

navuče bele masonske rukavice sa izvezenim inicijalima

e sad: da l' ide na pišanje ili u kasnu popodnevnu promenadu

za njega postaje važan stilistički gest ko nekome venčanje u crkvi

živi u kućerku koji po dezenu podseća na kulu od slonovače   

u dvorištu se šeće gizdavi indijski paun raskošne repaške:

statusnog simbola besmislene lepote u potrazi za samosažaljenjem

nikada se ne rukuje sa musavim rođacima sa sela

prosjacima spusti u kesu pokoju kopejku iz tegle za sitninu      

nikada ne odlazi u megamarket bez lakeja po peru

konobarici tutne bakšiš - za sve ostalo tu je master kartica

pije isključivo ječmeni viski i puši na muštiklu

u razgovoru voli da čuje eho sopstvenih asonanci

ne voli malograđanske viceve o skotnim cigankama

nije nacionalista al' nije ni patriota bez preke potrebe

nedeljom izjutra kad sav proleterski svet kunta

voli da se išunja ispod svog toplog jogi prekrivača

otključa fijoku u kojoj nahodi omiljeno guščije pero

i satima u radnom kabinetu zavaljen nad papirusom

stihuje o sestrinstvu terpsihore, kaliope i melpomene

o božice sestre slatke parnasovske bludnice lepote

i ti slavna klio, i ti ljupka erato, i ti uranijo nebeska

primite me pod vaš lezbejski svod mene grešna i luda

i tako iz nedelje u nedelju sve tamo do svetog trifuna

zaštitnika vinogradara i zaljubljenih budala

onda se trezan od muke napije i zavapi:

lepota neće spasiti svet!