poker za sirotinju

igra u kojoj unesrećeni ljubavnici kapitala

okreću fortunino mlinsko kolo

žrvnjem nezajažljive

propasti

kuda sa gomilom iznajmljenih čipova?

za stolom prekoputa vrebaju depresivni kuler

ophrvana udovica i pomahnitali bingo kauboj –

jedan od onih second-hand adrenalinskih luzera

sa tv reklame za najglatkiju bradu pod oštricom žileta

(a zapravo samo još jedan samoubica u hotelskoj odjavi)

za stolom udesno ulickani kicoš sa parom kečeva

blagim osmehom istreniranog blefa dobar glumac

u palanačkom pozorištu nalakiranih truležnih lutaka

iluzionista sopstvene zablude i opsenar koji druge zavodi

čestim all-in pljuskom čipova po negovanoj zelenoj čoji

(a zapravo samo još jedan bogatun na vikend dokolici)

za stolom ulevo sirotinja koja se igra hipotekom

gubitnici svih mogućih igara na sreću lutrija i tombola      

šibicari i secikese svojih poročnih nagona i žudnji

kockari životnih stranputica i socijalnih bespuća

patetični na slavlju - patetični dok gube svu ušteđevinu

(a zapravo porodični ljudi sa omčom umesto kravate)

za separisanim stolom u dnu klijentela na visokoj nozi

vladini činovnici i tajkuni opranih bibliografija samozvane

vladike novog kapitalističkog pisma milijunaši bez srama

samo što su njihovi čipovi zlatnog kova posebno dizajnirani  

na samom ambrozijskom izvorištu fortuninog blagovneta

(a zapravo dripci sa neobrisanim guzicama na dlanovima)

odista - kuda sa gomilom bezvrednih čipova?

pravi detektivi

misterija umotana u misteriju i

sakrivena u kriptogram

tajne

pravi detektivi su naša kriminalistička

avangarda

forenzička pikanterija hit logičke

dedukcije

ne dao ti bog da budeš serijski ubica

u svom selu

to kad se digne na noge pa počne da

istražuje                                                  

rimanovu hipotezu problem slobode

metafizički dokaz o postojanju

boga

ma idi begaj

pa kad uzme lupu preko palca      

prikurnjavi lulu muštiklu električnu

cigaretu

a sve preko kurca staloženo

poželiš i sam da budeš inspektor

za krvne delikte

pa kad sretneš ubojicu u nekom

ćumezu poljskom nužniku

golubarniku

a ti sav važan sa novom plastificiranom

legitimacijom

a on jadan čeka medijsku hajku kamere

holivudski slou-moušn prepad

kad ono zatekneš ga razgaćenog na klonji

sa papirom na bulji

gleda on tebe gledaš ti njega nepomično u zenice

uštipan neveselim smradom

a wc papir se sam od sebe tajanstveno odmotava

gle čuda  sve je sad posve jasno

klupko misterije

u njegovim je nečistim
mislima

(tražen zbog dekapitacije klovna)

 

pesničenje

boks je džentlmenski sporazum

između režimske pesnice i

građanske arkade

u višedecenijskom klinču nestade i

ono malo zlovolje i besa što bi u nama –

ostade nam samo ovo veselo šaketanje

krošeizirana obest zamahnute empatije

solidarnost udaraca oznojenih takmaca

blažena prosvećenost dirljivim aperkatima

nokdauni iz čistog razumevanja drugog!

izlivi nemušte iskrenosti u socijalnom ringu

i odbrojavanja nad odrom ozarenog lica

boks je bildungs impresario naše savesti

fight-club ličnog mazohističkog blaženstva

te libido naših sputanih klasnih demona

ergo

kad stupiš jednom nogom u taj ring                       

provučen

međ' sajlama i med snom

dok ti se koža svlači u zglobove

a rukavice upiju snagu sapetih mišića

volja se galvanizuje jednim treptajem oka

a onda

tišina ukrštenih pogleda

dok ti komšija proniče pravo u dušu

(građanski snošaj sreće) 

pre poštarevog povika:  fight!     

osećaš ništa do bezgraničnu

ljubav

kako svira srpska violina

violina svira u kontraritmu ulice

gudalom premazanim lojem pečenjara

razbijenom kadencom parkova sa izvađenim kutnjacima kaldrme    

jarkošču grafitisanih fasada i opojno nalakirane truleži

svira pesme junačke iz đubretarskih kesa

naslonjena na šiju grimiznog psa lutalice   

violina ume da zasvira i otužni melos ljubavnih zakrpa

na taktove pijano/podatno slinavih devojaka iz haustora

ume i da imitira zvuk slapova pišaćke iza zgrada

da zagudi grizodušjem/lelekom urnisanog serba

koji jedva napipava kvaku kafanske fajront idile

ume da zasvira koliko si naivan i glup, moj rođače

sa sela, vidim da su te pretvorili u serijskog ubicu

ume da zacijuče ko vodvilj u stanici milicije u koju

te svečano sprovode posle bolničkog ušivanja a

svi su kostimirani ko rokoko balerine u teranju

ume, braco, da svira ta violina i da boli u duši

sve modrice koje naočarama skrivaš od bližnjih

tvoja su duhovna pasija na putu ličnog spasenja

ume da svira ta violina od gipsa i proteze dok

te jednog lepog dana izvode u kolicima sa

svim prelomima i iščašenjima

zavojima i gazama

ko pijačnu

mumiju 

čuješ u daljini uličnog svirača

i pitaš oca/mater/snašu

otkud ovde međ govnima violina

 

  

nezvani prorok

              niko nije postao prorok na svojoj svadbi

najavljen kao jeretički trbuhozborac sa fonetskom

korekturom u jednačenju nepodobnih suglasnika

apokrifni istoriograf sa uvidom u razistorijsko –

povest nikad nije tek smetlište činjenica, već trud

oko selektivnog odlaganja faktografskog otpada

u klinički sterilisane kontejnere i poetske deponije

umeo je po potrebi da stihuje čistim bugaršticama

katkad i da rimuje sonetne vence sa sve magistralom

uzvišenim ko kec-na-desetku čistog poker nadrealizma          

sa sve imenom i prezimenog velikog brata u akrostihu

umeo je i da zapeva baritonom koji šeretski sublimira

moć proricanja sudbine na brdovitom i kišnom balkanu

u prvim redovima počasna mesta paraplegičara i jurodivih

pored njihovih kolena motali su se uškopljeni kepeci sa

svojom mongoloidnom bratijom verujućih antiglobalista  

pozadi su se snebivali poluinteligenti i bradate usedelice

treći red je bio rezervisan za činovnike i agitprop veterane

u ostalim redovima mešavina motike, kuke i silikonskog želea

gost podvi rep pod šinjel a rogovi mu opletoše mikrofoniju

malo se iskašlja u trajanju od 7 minuta sinestezijskog šljama

i započe svoju jadikovku o caru konstantinu i carici kleopatri

srbskim herojima i heroinama zabranjene geštalt-mitologije

u publici nasta muk te se resko začu spontan vrisak jurodivih

ostali

sve dva po dva – kepeci usedelice paraplegosi i silikon-želei

odhramljaše ponosno u novu kristalnu noć