четвртак, 24. април 2014.

inferno ili veseli pakao ljudske nedotupavnosti














inferno raseljene duše pokojnika znaju da

put u pakao popločan je dobronamernim savetima   
                 
osiguravajućih zavoda i crkveno-vladinih agencija:

ostavite svaku brigu vi koji ulazite po zasluzi!
(nada je ionako danteovski poslednja pokopana)

bolje biti šef smene u paklu nego radnik u raju!
(nema tranzicije inferna zarad ulaska u edensku uniju)

pakao je tamo gde su i drugi!
(inferno kao pan-utopijska komuna palih anđela) 

da pakao ne postoji trebalo bi ga izglasati!
(najbolji od svih mogućih zagrobnih svetova)               

niko nije previše dobar za pakao!
(etička jednakost i antropološki optimizam)

o mrtvima u paklu sve najbolje!
(infernalni bonton i kulturološki manirizam)

sa đavolom ne raspravljati o ukusima!
(tzv. "domaćinski" estetski relativizam)

svi putevi vode u pakao – preko raja!
(svuda pođi, svojoj prirodi dođi)

pakao uvek ima svoje advokate!
(političare i proroke)

naposletku, pakao – to smo svi mi!
(dušmani i sveci)














уторак, 15. април 2014.

matrix reloaded











probuđeni dockan
iz svojih virtuelnih anamneza
pustinjskim izgnanstvima duha –

stvarnost je fantastičnija od bilo kakvog sna:
kroz prozor svoje dnevne sobe
gledam
babuna kako juri za flamingosima
slušam
hor raspevanih anđela a capella
(biblijska čednost vokalnog kontrapunkta)                    
gledam
samokažnjavanja malograđanskih flagelanata
paradni fijuk njihovih pokajničkih bičeva
u jeftinim očekivanjima sutrašnjice
slušam
eho nakupaca električnog otpada
otkupljivača starih televizora
ulicom iz ozvučenih automobila –

stihuju o mesijanstvu izabranih
rimuju o deponijama slavnih
refrenuju o matrici
(toj virtuelnoj materici bitka bića)

jedna je materica, trubi grobarski bariton

a tušta kretena
a tušta kretena

uzvraća komšiničin kontra-alt
spreman da unovči rashodovani monitor

kompjutera
koji je othranio generacije
zaumnim ratnim igrama


vaspitnim iluzijama odrastanja




четвртак, 3. април 2014.

pijani brodolom













raskrinkane su vodene suštine pijanih pajaca –

spasenje je uvek spektakularnije
posle brodoloma
zastave – jedra lepršavije
posle oluje

iza maske vetrova  kriju se potop
i pervertirana žudnja

neko je porebarke pogazio svoj stradalnički ponos
drugome slani jezik isisava talog pivske hmelji
treći se nagodio sa smrću za malo medijske tišine
četvrtom i petom poje amfibijska halucinacija sirene
šestom se priviđa proleterska nevesta utopljenica
sedmi se grčevito kezi zbunjenom posejdonu
dvanaestog na krilima nose potkupivi heruvimi –

on doziva bogove za slavoljubive valove

u ovoj svetkovini bure i izgnanstva
voznesenje je božanstvena commendia dell'arte

gospod je opremio svoj biblijski titanik bitangama
i zanosnim brinetama

ergo

plovidba je dugo i neizvesno poziranje sa sudbinom