paganska pesma

slutim dane obarene pesmom svilenih frulaša

u kolopletu satira i jedrih panovih čobanica

jednoj u međunožju raste otrovni kukurek

drugoj u skutu umiljato prede riđi kurjak

treća umesto udova ima čokot vinoloze

slutim gradove uspavanih zmajeva

vilenjake na električnoj mreži trola

gobline razgažene svežim asfaltom

troglavog diva balačka u kasapnici

slutim talasona u potpalublju sobe

kristalni luster zanjihan zduhačom

kosmate rusalke raspuštene u kadi                           

usud kuca na vrata u telu poštara

slutim noći lepojke vučjih kandži

morane očas prometnute u babu

drekavce što bučno slave imendan

psoglavog što laje u tuđem dvorištu

izjutra, kad krenem ulicom u šetnju

ne slutim, gledam –

koledari me pretiču na rolerima