уторак, 07. јануар 2014.

unija i ja



kada uđemo u evropu
jednog lepog kišnog dana
(kiša je metafora zaborava)
tik po okončanju mamurluka
(pijanstvo je metafora povesti)
bićemo lepo vaspitani dakako
ulickani upristojeni umaceni
o prošlosti nećemo pričati
(pravićemo se da je ne znamo)
o komunizmu učili smo u školi                                         o nacionalizmu prespavali čas
o neoliberalizmu tek načuli na
dodatnoj nastavi za odlikaše

gledaćemo samo u budućnost
u sise evropske učiteljice sa
kojih visi štap i šangarepa
i samo ćemo usnicama
umiljato da cokćemo
dok nas doje zajmovima!
volećemo i svu ostalu decu
iz evropskog obdaništa:
braću kroate, domžalce i
arbanaške gospodičiće

femkaćemo se i lizaćemo
so mlečne soli
sa evropskih dojki

živećemo u slozi i veselju
dok ne završimo ispite za
osnovnu školu iz bontona
srednju zanatsku iz tolerancije
fakultet iz staklene menadžerije

a onda kad porastemo
- do bola prefinjeni -
sahranićemo staramajku
evropsku uniju
nežnim poljupcem u čelo

kako i dolikuje hrišćanima





Нема коментара:

Постави коментар