ludnica

Ova nema zidova,

košulja sa kopčama dugih rukava,

od istog materijala sašiveni su

radnički kombinezoni,

nema rešetaka na oknima,

od istog metala sliveni su

službeni automobili,

nema dežurnih sestara i doktora,

sada su to šalterske službenice i

neoliberalni agenti osiguranja,

nema terapija i elektro-šokova,

sada su to kladionice i rijaliti,

nema halucinacija i opsena,

stvarnost je senka virtuelnog bota,

nema dijagnoza i anamneza,

bolest je banalnost umirućeg baga,

nema istine u komunikaciji,

mreža je omaž enciklopediji mrtvih,

nema osećanja u leksičkim čiodama,

korisnik je za sva vremena odsutan,

nema ni sećanja na nepočinstva duha,

ni metafizike u zaumnoj praznini tela,

ovde,

nijedan klovn vas neće zasmejati,

nijedan rapsod vas neće razuveriti,

nijedan bard nanovo zamađijati,

nema ničega, u stvari,

sem civilizovanih ludaka-konvertita.