ono tamo je jezik koji zavodi
slatkim palacanjem
smisla
pretače u šuplju
burad kišnice reči i kaplje
niz raspukle
crepulje doma
eno uteče miš pod
probušen jorgan pesme
ovo ovde je soba
svakidašnja
čežnja i dijalog
sa prekim licima
na poljuspanim ogledalima
ovo ovde je
gudački instrument
đavolja violina
podzvučna krpara
telo koje rano
izjutra zatežem glasovima
iskašljavajući
bele vrane stihova
u pogledu sevne
nemiran, sivomaslinast duh
eno videh ga na
ulici među sebi sličnima
kroz koji vetar u
kasno povečerje naših šetnji
sljubljenih podlaktica
pisaljkom niz rebro
neutešno gudi
moje pesme
Нема коментара:
Постави коментар