o poeziji

ono tamo je jezik koji zavodi

slatkim palacanjem smisla

pretače u šuplju burad kišnice reči i kaplje

niz raspukle crepulje doma

eno uteče miš pod probušen jorgan pesme

ovo ovde je soba

svakidašnja čežnja i dijalog

sa prekim licima na poljuspanim ogledalima

ovo ovde je gudački instrument 

đavolja violina podzvučna krpara

telo koje rano izjutra zatežem glasovima

iskašljavajući bele vrane stihova

u pogledu sevne nemiran, sivomaslinast duh

eno videh ga na ulici među sebi sličnima

kroz koji vetar u kasno povečerje naših šetnji

sljubljenih podlaktica pisaljkom niz rebro

neutešno gudi moje pesme

anegdote o moralu

ab ovo

iz jajeta

nastadosmo

iz utrobe kokoši jedne gnjile

prokljuvili nikad nismo

ko smo

i šta smo

hijerarhija

pilićari kljucaju

trule semenke

semenkari

džaraju po izmetu

ptičjem

a ti braco

prste ližeš li ližeš

samo belo meso

kidaš

jezikom poganim

brka

brka je znao

jednu tajnu

bio je činovnik-ćata

ženskaroš na poslu

voleo da cugne

kad ga je pokosio

infarkt

u ranim pedesetim

obrijali su ga

načelnikovom britvom

analogije

bankar čije su uši

srasle sa maskom

                     mobilnog

i ciganin smećar

koji prebira po kesama

gledajući izdaleka

                 bokcamu

potonjem su ruke     

čistije

zavist

morane

grozne babe

zađu pred kuću

da se druže

kad krenu selom

nigde duše žive

lukava izložba

svi ramovi prazni

zvanica nema

sa plafona visi

slikar

u lisičjem krznu

o oholosti

sve mi uzmite

košulje

čarape

zakrpe

gaće

samo mi knjige

ostavite

zima je

lopovi će proslaviti poštenje

upitan o slavi besmrtnih

u dvorani ukrašenoj bogolikim statuama

dok je princ kidao najukusnije komade mesa

i zalivao večeru najboljim vinom

pesma trubadura skončala je sladunjavom kadencom

pijana dvorska luda na zaprepast evnuha i svite

obnažuje genitalije i prči uvis spolovilo

mudrac posramljeno

zausti

svet je panađur

smešnih ogledala i šarlatana

u kome jednonoga balerina

proslavlja graciju

u kome pogrebnik šije kostim

junaku

i nigde se toliko ne slade porazu

pravednika

i nigde se toliko daleko ne čuje

plač komedijaša

lopovi će proslaviti poštenje