bušna cigla
kroz
koju vreba oko starca
naslađujući
se
u sobi je
modrih
butina od udaraca
pesma
iz
prezira prema svetogrđu tišine
žiletom zasecala rane
na taljigama u cik zore
odvezoše rundavog gorilu
vulvaši
tiho zajecaše
ruka koja kroz prozor
protura stolnjak
belu zastavu predaje
hodnikom
protrči
dečak sa loptom
smejući
se
protezi
ravnodušnog boga
sve
sam to već doživeo
sa
koferom
u
suterenu čkiljavog svetla
ja,
putujući prodavac noževa
kucajući
u pravom trenutku
na
pogrešna vrata otvorilo mi se
raspuklo
dno
Нема коментара:
Постави коментар