trag

neki nisu vredni praćenja
skrajnuti u klizišta, rovare u nemaštini puta
neke tragove i ne treba slediti

lažni u samodovoljnosti, tragovi lovačkih bajki

belezi u kamenjaru, ugibi pod naslagom lišća, previri u rečnom koritu

njih se kloni jer navode na klopku pod teretom kliznih stopala

postoje i lažni tragovi koji zbunjuju tragača

koraci koji se vraćaju istim putem preko starih otisaka

a tebe vraćaju na početak potrage slutnjom uzaludnosti

otisci preko otisaka, palimsest lukavih begunaca u opancima predaka

postoje i kalupi za štancanje tragova, osveštani kanonom krvi i tla

modelovani prema anatomskom sklopu stopala podneblja

nekad se tragovi goniča izmešaju sa tragovima progonjenih

te se u novoj igri označavanja ne zna ko koga vija

tebe sada prate oni čije si znakove nekad njušio

i znaj da oni znaju sve tvoje lukavosti nadmudrivanja

tebi ne preostaje ništa nego da svoj poslednji otisak

takozvani testamentarni trag

ugaziš jezikom i iznenadiš goniče osmehom sažaljenja

ruke

pokazaću ti

pantomimom

obrise

utopije

zavučene u

džepove

u studna jutra

salutiraju

jeziku

nad hartijom

glade

ponore

ove ruke

rvu se

preko kolena

u laktove

prelomljene

seku hleb

na godine

mašu ti

na stanici

odlazećem

u zagrljaj

raširene

zaljubljenom

posipaju te

zemljom u miru

počivajućem

uzimaju

sudbinu

u svoje ruke

zaslepljuju te

povezom

preko očiju

na gubilištu

u čvor

zavezane

na tuđu

zapovest

bez milosti

ubijaju

tako je kako je

(kolaž narodnih umotvorina)

tako je kako je, prijatelju moj

rog za sveću, muda za bubrege

pa kom obojci, kom opanci

dok je leđa, biće samara

neće fukara jesti trice mrsiti kučine

neće ni grom u naše koprive

neće kuče na kuče

al ne lezi vraže

stoka je to jedna grdna

jedno mućak jaje pokvari celu proju

srditom popu prazni bisazi

kad nema kiše i grad je dobar

ne laje kuja radi sela, nego radi sebe

galija jednog ne čeka

u društvu se i kaluđer ženi

dok se ovaj ne razvede, onaj se ne oženi

tako je kako je, prijatelju moj

živi u skladu sa boemskom prirodom

što kafana ne sastavi, patrola nikad ne rastavi 

i tebe će za dan grada posuti katranom, obući u perje

građanstvo će slaviti novog čoveka od pruća

odbacujući sociopatu iz crkvenog hora

glupa plavuša će opet spasiti svet

u ovoj lakrdiji od predstave

promašićeš svoje mesto

na trapezu

moju malenkost

u akrobatskom naletu

iz svakog panja ne može se svetac istesati