dok sečiva ne otupe

dok oštrica ne proklizi

slatkastom nutrinom jabuke

zejtinjavom posteljom testa

hrskavom korom ispečenog hleba

godovima stoletnog hrasta

udarima čeličnog kljuna sekire

 

dok se bleštavi nokti lovačkog noža

ne zariju pod krzno ranjene zveri

u vodeno meso svinje dok ne urone

krvavim zamasima satare domaćina

pod trudnom keceljom vremena

dok se sečiva ne postide vonja

iznutrica u kofi

odsečenog jezika na tanjiru

telovog pogotka u sinovljevu glavu                      

dok sečiva ne zarđaju i otupe

prigodnim presekom rođendanskih torti

orlovog paperja na krilima vetra

dok se u oganj kovačnice ne pretope

u poprsja krotke heraldike

u pustoš produvane kupole neba

dok se ne speru tragovi poniznosti

u ništavilu ravnodušnog sunca

i ohlade u tami podruma

gde im je oduvek i bilo mesto