dok sečiva ne otupe

dok oštrica ne proklizi

slatkastom nutrinom jabuke

zejtinjavom posteljom testa

hrskavom korom ispečenog hleba

godovima stoletnog hrasta

udarima čeličnog kljuna sekire

 

dok se bleštavi nokti lovačkog noža

ne zariju pod krzno ranjene zveri

u vodeno meso svinje dok ne urone

krvavim zamasima satare domaćina

pod trudnom keceljom vremena

dok se sečiva ne postide vonja

iznutrica u kofi

odsečenog jezika na tanjiru

telovog pogotka u sinovljevu glavu                      

dok sečiva ne zarđaju i otupe

prigodnim presekom rođendanskih torti

orlovog paperja na krilima vetra

dok se u oganj kovačnice ne pretope

u poprsja krotke heraldike

u pustoš produvane kupole neba

dok se ne speru tragovi poniznosti

u ništavilu ravnodušnog sunca

i ohlade u tami podruma

gde im je oduvek i bilo mesto

kung-fu poezija

poezija nije slovni turizam

nije leksička niti sintaksička promenada

nije praznoslovlje ometenih u pisanju

nije ni semantička bižuterija, pljusak

pokislih metafora na pločniku jezika

zarad pukog artističkog ozvučavanja

nije oplitanje slovnih poskočica i kola

sa vijorenjem svadbarskih maramica i

starosvatovskim podvriskivanjem

poezija nije slava ni preslava reči

ne pišite vrhunsku poeziju

ne zanosite se kreativnim radionicama

nikada nećete postati bardovi

jer poezija nije nikada samo zvuk i šarm               

nije proizvod dizajniran na industrijskom

kalupu akademskog neoklasicizma:

ako smo dušu proterali iz moderne lirike

- taj plačljivi topos jeftine osećajnosti -

ne izbacujmo i dušmane, malograđane i ćifte!

poezija je uvek znak o nečemu

označavanje lovne sezone

njušenje čeke i zavaravanje traga

ako je poezija uistinu početak lova

neka i cenzori budu oholi lovci

te plaćene ubice pesničkog tela

a ti, pesniče,

budi njihova skokovita divljač

prepredena i brzonoga

opsena

            i

             duh

korida

naši su volovi protutnjali društvenim vertikalama

borba s bikovima

podrazumeva arenu u kojoj je običaj

uzvikivati ole

kad god toreador nadmudri bivolji galop

pikadore koji na konjima iz punog trka

zabijaju kitnjaste bodeže u grbaču

obnevidele životinje

matadora koji mami crvenim plaštom

zastavom krvi i volujskog mesa

plešući pred rogovljem

elegantnim pokretima dželata i žrtve                    

skrivajući mač kojim se naposletku

probada srce razularenog bika

bivolje se mošnje tada odsecaju kao suvenir

simbol plodnosti i božanske snage

ako pak vo nadmudri svog običajnog dželata

matadorovo beživotno telo kao lutku

iznose na nosilima

narodska se duša tada pročišćuje ukusom krvi

a heroja koride bardovi oplakuju

tužbalicom

(bika nagrađuju klanicom)

perica pita učiteljicu

u prokletoj avliji plandovanje je stvar karmičkog prestiža

zubna vila

pop ćirinog najboljeg poslovnog partnera

i

leteći konjski kutnjak izvađen iz korena

samog tranzicionog boljitka

zamahuje zvezdolikim štapićem

i hukće

anestezički polen na naš weltschmerz
                  

svima nam je potreban odmor od progresa

medeno srce po glavi stanovnika

kolača namesto hleba

i obavezna parada

(svakog prvog i poslednjeg u mesecu) 

nigde ne idite bez parade

dođoh videh prošetah pobedih

kralj sunce jeste zamračio medijsku štalu

naborima svog apsolutističkog plašta

ali nam daje da šetamo u izobilju

sve dva po dva cupkajući

možemo i istopolno da se ljubimo

ko socijaldemokrata i majmun

za neki novi početak

sedi perice

1

paranoja na balkanu

mi smo išli putem, put je bio dug, kasno opazismo da je taj put krug – tin ujević

naši su putevi

razrovareni humkama masovnih grobnica

što poput džombi uzdižu u nebesa

stari iznajmljeni ševrolet crvene boje

iz vremena autoputa bratstva i jedinstva

ja

izbeglica ljubavne generacije 90-ih

događanja naroda i ostalog mitingaškog polusranja

prošao sam sve jeftine studentske sobe sa flajerima u fijoci

carinske stop znakove odgledao u mutnom retrovizoru

živeo niskobudžetni roud-movie na izlizanom celuloidu               

nisam

slušao vesti na rashodovanom tranzistoru

ni glasao na nameštenim višestranačkim izborima

jebo mater svoju ako te balkanski političar opet ne zajebe

sa sve anđeoskim smeškom i rascepljenim jezikom guštera

ako te ne pokrsti svojom retoričkom svastikom

nikad

ne primaj u ševrolet nasmejanog autostopera

konvertiti su danas na ceni po barelu sirove nafte

i pazi u kom ćeš motelu noćas otići na počinak

iz napunjene kade prizvaće te topla paranoja

ignoriši košmar u kupatilu!

put je dug

a pustinjama nema kraja