radnička klasa ne ide u raj

važnije od kada i šta – za koga?

srp se preselio u grad

a čekić ostao bez

posla

srp je otupio

o klasje moje ispod solitera

oj srbijo među kladionicama

čekić se slomio

tvrd je katanac fabrika čudnovata

oj srbijo sprdnjo među narodima

srp se zaljubio

propio prokockao prokurvao

                                                                        

čekić poludeo

počeo da zakiva klinove u sebe

srp se rugao čekiću

a čekić podsmevao srpu

srp se potukao sa čekićem

onda su jednog jutra

u belom kombiju

odvezli čekić

majstori majstori

u istu onu radionicu u kojoj se srp o klin pijan klatio

sve dok ih bošovim alatkama nisu dotukli

majstori novog kova

neoliberali

cirkus

kružni amfiteatar u kome smo

jedni druge graciozno

preskakali

cirkus je klasni ringišpil gde klaun

klauna u tur šutne

tačka u kojoj budala u ambis šmugne

u kome se akrobata plazi sili socijalne

teže

dok se zanemela publika u ideološki vrisak             

usekne

znaj

cirkus je skrojen po našoj anatomskoj meri

ni lav nije pravi lav

tek izdresirani poslušnik i kralj pajaca

ni slon nije pravi slon

tek gizdavi surlaš i nosač gazdine pantomime

ni majmun nije čovekolik

tek igračka na ramenu bogatog impresarija 

znaj

ovaj je cirkus ipak samo pučka dokolica          

bez povoda i konteksta

pravi obrt nastupa onda  kada slonovi                          

iz punog trka

naskoče pravo na cirkuskog

gazdu

tad nastane pravi cirkus

i svi su pozvani jer ulaznice

nema

ljubav u doba satire

pravo iz kupidonovih

stisnutih mošnica

mlazom koji

škropi

venerino zabrežje

pravo sa krsta

raširenih ruku nudiste

nauštrb

malograđanskom gnevu

                                                 

pravo iz pera

monaških trudbenika                              

resavske

izdavačke kuće

dolaze reči pesnika sa

platonove pijane

gozbe –

ljubav je

kad se naši interesi

zavole

bezuslovno i zdušno

a ko to uistinu ne zna

samo neka izvoli pa nek pita

o sokrate

stare majstore

plagijata

ubiti pticu rugalicu

1. hitac - prosveta

 

azil za napuštene generacije u kom                        

mudovlačitelji nastavnog praksisa                          

posle presedanja prosvetnih obora

uz zvon silikonskih praporaca sa tv-a

i softversku smehotresnu razbibrigu

preko originala falsifikovanih doktorata

i overenih diploma na pijačnom kantaru ministra –

predaju sertifikovani žig finalnog nusproizvoda:

školovane idiote.   

 

2. hitac - kultura

karantin za islužene bardove u kom                                    

tresigaće i punigaće spuštenih kulturtregera

posle mukotrpnog većanja nagradnih žirija

uz riku pečene stovolovke sa masnih kočeva

i medijsko mečkarenje tam-tam dobošara

preko stihova remitologizovanih tropara

i hokus-pokus jubileja na pijačnom kantaru akademije –

predaju sertifikovani žig finalnog nusproizvoda:

kultivisane idiote.

zona sumraka

                          naša je zora dublja

                          no njihovo krvavo veče

                          vlast

                          kao i deca u dvorištu

                          iza zgrade

                          igraju se žace i lope

 

                          slast

                          kada navatate druga

                          u krađi

                          ono malo vremena pre
         

                          rotacije

                          kada se uloge promene

                          svet

                          neće prestati da se vrti

                          vlast

                          neće prestati da krade

                          nezgodno

                          bude kada nema lopova

                          kada

                          igra poprimi čudan obrt

                          svest

                          iskusi začudnost debila

                          slast

                          ulaska u sumračnu zonu

                          iz koje

                          se niko nikad ne vrnu