klanica

mesto gde se susreću

naša građanska tankoćutnost

i tupi zvuk omamljivača-macole

svaka je klanica logor smrti za papkare:

preko istovarne rampe u stočni depo a

onda uskim koridorom u samo srce klanice

- tzv. zelena milja za svinje, goveda i ovce-

potom sledi ritualni čin predklanja, omama,

omamljivanjem se humanizuje čin klanja:

mehanička – penetracijom klina u glavu,

električna – visokim naponom u par sekundi,

narkotička – hermetičkim metodom gasne komore;

zatim se pristupa tzv. iskrvarenju, odnosno klanju:

ubodom u grudi, ubodom u vrat ili klasično –

filmskim efektom zasecanja/prerezivanja vrata.

onda se vrši skidanje kože, kod svinja šurenje.

kod goveda odsecanjem rogova i donjih delova nogu.

prvo se skida koža sa glave a onda srubljuje i glava,

potom se zaseca trbuh i nastavlja svlačenje kože.

kod ovaca koža je slabije vezana sa trupom, te se

posle rasecanja između butova svlači kao čarapa.

kod svinja se posle iskrvarenja prelazi na šurenje.

naposletku, pristupa se vađenju unutrašnjih organa.
posle detaljne obrade trupovi se rasecaju u polutke.

polutke se kače o mesarske kuke.

pričao mi kasapinov sin.

(posle trećeg piva otvorio dušu)

voz u jednom smeru

istorija nije kurs za ponavljače

vickasti otpadnici reda vožnje.

mazohista čekanja pruža ruku

hitronogom egoisti kašnjenja,

sve to iz kupea posmatra oportunista

birajući najudobnije mesto do prozora.

svetonazor konformiste panoramski uokviren      

vagonaškim prizorom ljudskih pijavica

- weltanschauung po meri logorske ture –

dok lepljive usne slepih putnika sisaju čađ

sa metalnih obrisa zahuktale lokomotive. 

kad, gle čuda, dole na pruzi

- ne lezi vraže! -

u postelji vremena utopijski sanjari

skretničar-optimista

spreman da žrtvuje svoju budućnost

te zakoči čeličnu rapsodiju naivnih

i preusmeri pragove istorije na

slepi kolosek

smrt u veneciji

i svi stameni gondolijeri naših epoha

što zapljusnuti senkama uskih sokaka

veslaju u susret varljivom sjaju zvezda

da li će kroz zaveslaje koji seku zaliske vode   

probuditi mutnu neman iz zatomljenih dubina?

da li će kroz pijavičaste okuke kanala

prizvati dužda iz grotla vodenog lavirinta?                        

                                                                              

razgrnuti vlasulju davljenika?

veslima dotući smrt?

dok se pijana na mostu uzdaha tetura

stara gospođa

i klečeći urinira u zlatni pehar vremena

tegovima poravnat

na kantaru mletačkog trgovca

zdravica

sve što raste htelo bi da raste

u slavu učenih mediokriteta

u slavu promućurnih ulizica

u slavu okuražene poniznosti 

u slavu velerasprodatih duša

u slavu nauljanih preletača                                                      

u slavu izvazelinisanih misli

u slavu izboteksiranih reči

u slavu patentirane gluposti

u slavu zakrpljenih bardova

u slavu raspevanih diploma                                                             

u slavu verbalnih zadušnica

u slavu ćiftinskog morala

u slavu mucavom govorniku

u slavu utišanom inscipijentu

u slavu razgaljenoj turbomasi                                                        

u slavu policijskoj uniformi

u slavu kristalnom dvorcu                                                                       

u slavu nebeskom portparolu

u slavu vrcavom čistaču trgova

u slavu ideologije zlatnog teleta

u slavu usnimljenog kamermana

u slavu smotanih kabelmajstora

u slavu zbrkanih montažera zvuka                                                  

u slavu lovaca na sopstvene lapsuse

u slavu nemušto sisatih voditeljki

u slavu nabreklog gospodina urednika

u slavu mošnji zaspalog lakija portira

u slavu njegovih vlažnomodrih snova

u slavu svih virtuelnih gospodara muva

odista

kome prvom nazdraviti?