mi čekamo ovčara

u genotipu krvi i tla

u nekultivisanoj runo-kulturi

(od obrade polja do mužičke obrade duha)

u kolektivnoj volji stada

u prinudi kulturnog obrasca strižbe

u eshatologiji vunovlačara

u involuciji ovnova zvonara

u

u laktaciji pomuženih dojki                                

u statističkom žigosanju ušiju

u ritualnom klanju stočnih grla

u

u lavežu ovčarskih pasa

u ograđenim lagerima tora

u otpadništvu crnih ovaca

mi čekamo ovčara –

stasitog i rumenog pastira

čobanina od zanata

da nas  dudukom povede

putem izbavljenja

paganska pesma

slutim dane obarene pesmom svilenih frulaša

u kolopletu satira i jedrih panovih čobanica

jednoj u međunožju raste otrovni kukurek

drugoj u skutu umiljato prede riđi kurjak

treća umesto udova ima čokot vinoloze

slutim gradove uspavanih zmajeva

vilenjake na električnoj mreži trola

gobline razgažene svežim asfaltom

troglavog diva balačka u kasapnici

slutim talasona u potpalublju sobe

kristalni luster zanjihan zduhačom

kosmate rusalke raspuštene u kadi                           

usud kuca na vrata u telu poštara

slutim noći lepojke vučjih kandži

morane očas prometnute u babu

drekavce što bučno slave imendan

psoglavog što laje u tuđem dvorištu

izjutra, kad krenem ulicom u šetnju

ne slutim, gledam –

koledari me pretiču na rolerima

  

ne postoji mali ofsajd

uistinu u životu ne postoji mali ofsajd

kad momčad istrči na teren padaju u vodu

sve obrazovne taktike i vaspitne strategije

lopta je okrugla a tušta isprepletanih nogu

zatravljenih kopački što se svojim šiljatim

kramponima u tuđe meso muški usecaju

niskim startovima brzim uklizavanjima jer

lopta je okrugla a fuzbal lopta u mreži –

ne postoji mali ofsajd sistem je korumpiran

sudija je podmićen a saigrači potplaćeni

u ovoj nameštaljci od društva igraćeš brale

sam protiv svih a lopta je okrugla i šanse se

nižu između stativa-barijera, prečka je limit –

                                                                     

moraćeš i sam da fintiraš preko driblinga

katkad i da lobuješ golmana kao na treningu

nekada čak i da simuliraš penal za žuti

al' zažmuriće fukara od sudije na jedno oko

pomoćni će mahati unedogled k'o ptičurina –

ne postoji mali ofsajd sve što si pretrčao

razrovarene šesnaesterce neće značiti ništa

jer golova nema sem u sopstvenoj mreži

a fairplay je izmislila gospoda da bi te još

jače gazili i šutirali jer lopta je okrugla –

onda ćeš i ti brajko koncem karijere

okačiti žuljave kopačke o klin

klupa za rezerve izrotiraće novo meso

nećeš ni sam znati kad al staviće i tebe

na transfer listu i menjati za mlađeg –

a znao si da ofsajda nije bilo

golovi su regularni a nepriznati

otići ćeš u svlačionicu pognute glave

ispraćen zvižducima sa tribina –

život je autogol

intervju sa savremenim pesnikom

- odakle vučete inspiraciju?

inspiraciju vučem iz promaje

uvodne špice televizijskog dnevnika

i niskobudžetne državne pornografije

- koliko dugo se bavite pisanjem?

pisanjem se bavim još iz fetusnog doba

milozvučni ritam kontrakcija bejaše tad

prva pesma nad pesmama koju napisah

- kojim se temama najviše bavite?

pišem o silikonskim dolinama našeg društva                

o bunarima stvarnosti začepljenim leševima

koji imaju prijatan miris lavande u vodi za piće

- da li ste do sad nagrađivani?

dobio sam jednom veliko ništa. a i to ništa

bolje je od svilenih biografija naših bardova

jer posle njihovih koktela neko mora da čisti

nužnike poezije

- ko su vaši čitaoci?

moji su čitaoci i sami otpadnici, glibomani

sa čizmama, oni koji gacaju po kaljuzi samo

da bi ubrali jedan neokrnjen cvet anarhije

- šta ćete poručiti budućim pesnicima?

poeziju će svi pisati, kad porastu. neko pre

a neko kasnije. bolje kasnije nego pre. bolje

nikad nego ikad. bar neće više biti rapsoda

izgubljenih u prevodu

                                        

- zahvaljujem vam se na intervjuu za dnevnik,

ne menjajte kanal, slede sport i prognoza vremena.

hvala i vama na pozivu

unija i ja

kada uđemo u evropu

jednog lepog kišnog dana

(kiša je metafora zaborava)

tik po okončanju mamurluka

(pijanstvo je metafora povesti)

bićemo lepo vaspitani dakako

ulickani upristojeni umaceni

o prošlosti nećemo pričati
(pravićemo se da je ne znamo)

o komunizmu učili smo u školi                                         o nacionalizmu prespavali čas

o neoliberalizmu tek načuli na

dodatnoj nastavi za odlikaše

gledaćemo samo u budućnost

u sise evropske učiteljice sa

kojih visi štap i šangarepa

i samo ćemo usnicama

umiljato da cokćemo

dok nas doje zajmovima!

volećemo i svu ostalu decu

iz evropskog obdaništa:

braću kroate, domžalce i

arbanaške gospodičiće

femkaćemo se i lizaćemo

so mlečne soli

sa evropskih dojki

živećemo u slozi i veselju

dok ne završimo ispite za

osnovnu školu iz bontona

srednju zanatsku iz tolerancije

fakultet iz staklene menadžerije

a onda kad porastemo

- do bola prefinjeni -

sahranićemo staramajku

evropsku uniju

nežnim poljupcem u čelo

kako i dolikuje hrišćanima